Kako u Srbiji raste broj farmi sa robot izmuzištima, tako se menjaju i selekcijski fokusi, te se sve više koriste bikovi čije ćerke dobro funkcionišu u sistemima sa automatskom mužom.
Kako se pristup odgajivača i selekcionera pri biranju bikova za ovakve farme sa evolucijom robota menjao, odlučio sam da u seriji tekstova pokušam da ukažem na čemu farmeri koji planiraju uvođenje ovih sistema treba da rade već danas. U prvom tekstu smo se bavili selekcijom osobina izgleda vimena, u drugom smo pričali o funkcionalnim osobinama koje su važne kod krava na robot farmama. U ovom, trećem tekstu po redu, ćemo se baviti osobinama zdravlja.
Zdravstvene osobine su grupa osobina niske naslednosti (heritabiliteta), koje su se poslednje pojavile u testovima bikova, tek negde nakon 2000-te godine. Njihova pojava predstavlja prekretnicu u odabiru bikova i selekciji krava. Do tada, odgajivači nisu bili u mogućnosti da direktno selektiraju na dugovečnost, plodnost i otpornost na bolesti. Zdrave i dugovečne životinje, koje redovno ostaju steone su želja svakog proizvođača mleka, bez obzira na način muže na farmi. Šta više, efikasnost robotskih sistema se ogleda upravo u tome što smanjuje direktan rad i dodir čoveka sa kravama. Što povlači smanjene potrebe za ljudskom radnom snagom. Na najefikasnijim farmama direktan rad sa životinjama je sveden na minimum, te je i broj zaposlenih na farmi minimalan. Zato je za farme sa robotom i važniji fokus na selekciji prema jakim zdravstvenim osobinama poput plodnosti ćerki i dužini produktivnog veka, kako bi se maksimalno smanjio dodatni rad koji podrazumeva bolesna ili reproduktivno sporna životinja. O selekciji koja vodi dobijanju zdravijih i plodnijih životinja sam pisao ranije, te ću se sada samo ukratko osvrnuti na najvažnije zdravstvene osobine.
Osobine dugovečnosti – se u testovima različitih zemlja i rasa goveda – različito nazivaju, različito računaju i predstavljaju različite stvari. U Kanadi je ime osobine Dugovečnost (Herd Life) i predstvalja ukupno vreme koje krava provede u stadu u odnosu na prosečnu kravu u populaciji. U SAD to je Proizvodni Život/Vek (PL, Productive Life) – priplodna vrednost, koja se objavljuje za svakog bika, bilo genomskog ili testiranog, kojom se definiše broj meseci dužeg ili kraćeg produktivnog (laktacijskog) života njegovih ćerki u stadu u odnosu na prosečne krave u populaciji. Ako bik, npr. ima indeks + 7.0 za PL, predviđa se da će njegove ćerke živeti i proizvoditi mleko sedam meseci duže od prosečne krave. Ako bik ima PL indeks -2.0, predviđa se da će njegove ćerke živeti i proizvoditi oko dva meseca kraće od prosečne krave. U nemačkim ili francuskim testovima za simentalske bikove, osobina se naziva Dugovečnost (Longevity, Nutzungsdauer), računa se slično kao i u Kanadi za holštajna. Suština je sledeća, uključivanje bilo koje od ovih priplodnih vrednosti u selekcijski program doprinosi povećanju broja dugovečnih, zdravih i otpornih grla. Više o ovome možete pročitati OVDE.
Osobine plodnosti ćerki – se takođe u testovima različitih zemalja i rasa goveda – različito nazivaju, računaju i predstavljaju različite stvari. Najlakše za razumeti je osobina DPR – ili Stopa steonosti ćerki koja u testovima u SAD izražava u procentima. Definiše se kao broj krava koje su ostale steone u odnosu na broj krava koje su u osemenjavanju, za vremenski period od dvadesetjednog dana (jedan estrusni ciklus). Kada bik ima ocenu za DPR 1.0, to znači da su šanse njegovih ćerki da ostanu bremenite u navedenom periodu 1% više od proseka. U praksi to znači da je njegovim ćerkama servis period kraći za 4 dana. Uključivanjem Stope steonosti ćerki (DPR) ili bilo koje druge osobine plodnosti ćerki (HCR, CCR, Daughter Fertility, Fruchtbarkeitswert i druge) u selekcijski plan i program povećaćemo šanse da dobijete životinje koje će lakše i brže ostati steone. Više o ovome možete pročitati OVDE.
Otpornost na mastitis (Mastitis Resistance, Udder health, Mastitis i dr) – je priplodna vrednost koja nam direktno govori koliko ćerke nekoga bika često oboljevaju od zapaljenja mlečne žlezde u odnosu na prosečnu kravu u populaciji. Broj somatskih ćelija (BCS, Somatic Cell Score, Zellzahl i dr) je karakteristika koja nam govori koji broj somatskih ćelija u mleku možemo očekivati kod tipične ćerke nekog bika. Što nam indirektno ukazuje koje su šanse da ta krava dobije mastitis. Kao i u prethodnim slučajevima, ako neke od ovih osobina uključimo u selekcijski plan, možemo očekivati da u budućnosti dobijemo životinje zdravijih vimena sa manjim brojem somatskih ćelija u mleku.
Iako je naslednost zdravstvenih osobina relativno niska, njihova ekonomska vrednost je ogromna, te je pametno preduzeti selekcijske mere čiji će rezultat biti poboljšanje genetskog potencijala za zdravlje i plodnost. Naročito na farmama koje teže automatizaciji i podizanju efikasnosti ljudskog rada, što farme sa automatskim izmuzištima svakako jesu. U nastavku se bavimo drugačijim pristupima u selekciji.
Vladan Ćirić
Mart 2021