Seriju tekstova na temu reprodukcije mlečnih krava nastavljamo pričom o repro pregledima.
Organizacija rada i dinamika reproduktivnih pregleda zavisi od mnoštva faktora. Na velikim farmama za to je obično zadužen veterinar, na manjim su obično farmeri u dogovoru sa terenskim veterinarom.
Postoje razni protokoli koji podrazumevaju reproduktivni rad sa kravama u periodu čekanja sa ciljem što bržeg uspostavljanja normalnog ciklusa i ranije pripreme reproduktivnog sistema. Često se koristi procedura davanja hormona GnRH 12-og dana nakon teljenja sa ciljem ubrzavanja involucije materice i aktiviranja hormonskih mehanizama kod krava.
Nakon teljenja, zavisno od opšteg stanja stada i pojedinačnih krava, pregledi se mogu obavljati u periodu između 20 i 30 dana nakon teljenja. U slučaju kada je telesna temperatura povišena ili subfebrilna, životinja se leči antibioticima (najverovatnije endometritis). Danas postoje antibiotici koji se koriste u ove svrhe, koji nemaju karencu za mleko, i aplikuju se intra-uterino ili parenteralno. Ranije se primenjivalo, intra-uterino ubacivanje aktivnih supstanci koje deluju na endometrijum. Danas, se međutim, ova praksa sve više napušta iz dva razloga:
- zbog tendencija da se što manje invazivno deluje direktno na reproduktivni sistem životinja,
- i zbog komplikovanije organizacije rada, koja iziskuje dobro obučen kadar.
Prvi pregledi nakon VO čiji je cilj dijagnostika steonosti se ultra-zvukom obavljaju u periodu od 28.-35. dana nakon osemenjavanja. Ako krava nije steona, na osnovu zatečenog stanja donosi se odluka da li se primenjuje neki od hormonskih protokola ili se čeka naredni prirodni estrus. U slučaju da se krave pregledaju na steonost manuelno, pregled se radi u periodu između 40-og do 45-og dana nakon osemenjavanja. Kod junica često i ranije (zavisi od iskustva i veština veterinara).
Nakon dijagnostike graviditeta (utvrđena steonost) potrebna su još najmanje dva pregleda – čiji je cilj potvrda steonosti. Ako je u pitanju ultra-zvučna dijagnostika, drugi kontrolni pregled se obavlja 60. dana nakon osemenjavanja, zbog pojave embrionalnog uginuća u periodu od 28. do 40. dana steonosti. Treći k. pregled je uglavnom pred zasušenje. Naročito je važan na velikim farmama i velikim sistemima sa ispustima (npr. štale za junice) zbog mogućnosti da dođe do abortusa a da se to ne primeti.
U sistemima koji praktikuju blok teljenja, koriste se šeme formiranja telidbenih grupa, tzv planiranje teljenja. Cilj je obezbediti stalno isti broj sveže oteljenih krava kako ne bi dolazilo do velikih odstupanja u proizvodnji mleka u toku godine. Tada se koriste vaginalni – progensteronski inplanti. Ova je procedura nešto skuplja u odnosu na prethodno spomenute metode. Danas se ovi protokoli sve ređe sreću u mlečnom govedarstvu, a sve češće u tovnom.
Sve protokole, koji se tiču reproduktivnih pregleda, treba osmisliti i postaviti zajedno sa veterinarom. Naročito ako to podrazumeva terapije hormonima. Od suštinske važnost je formiranje kalendara sa jasnim rasporedom rada i planom za barem 3 meseca unapred. Mnogobrojni su primeri loših reproduktivnih rezultata zbog stihijskog rada, a naročito zbog neplanskog korišćenja hormona.
U poslednjem tekstu u nizu o ovoj temi se bavimo zaključcima i dajemo neke praktične savete.
Vladimir Đorđević
Maj 2022