Od objašnjenja šta je epigenetika, preko njenih mehanizama, u ovom tekstu završavamo priču o ovoj temi.
Cilj istraživanja epigenetike u stočarstvu je da se definišu uticaji određenih promena u epigenomu na fenotip životinje, i da se ovi primeri dobre proizvođačke prakse koji imaju pozitivan uticaj na ekspresiju gena što pre uključe u menadžment i selekciju u stočarstvu.
Ako hoćemo da opišemo uticaj epigenetike najprostiji primer su jednojajčani blizanci: ukoliko dve bilznakinje kao telad stavimo u različite uslove, njihov fenotip – izgled, proizvodnja, podložnost bolestima i dugovečnost, će se sa uzrastom sve više razlikovati – neće biti isti, bez obzira na identičnu genetsku osnovu.
Istraživanja epigenetike u govedarstvu su još uvek u začetku, međutim, ima nekih saznanja koja su primenjiva u praksi na farmama. Najznačajniji uticaj na ove promene kod krava imaju ishrana, menadžment, klima (toplotni stres) i bolesti, a kako su sve osobine pod uticajem epigenetike, istraživanje i primena epigenetike može imati veliki uticaj na mlečno govedarstvo. U holštajn asocijaciji SAD-a, Holstein USA, se već neko vreme priča o stvaranju posebnih linija holštajn rase, oslanjajući se na saznanja iz epigenetike, kako bi se stvorile krave koje će biti prilagođene samo jednom klimatskom području u kojem će faktori okoline na epigenom određene genetske osnove imati najpoželjniji uticaj.
Navešćemo samo nekoliko primera u mlečnom govedarstvu koja se povezuju sa epigenetikom:
- Krave koje se muzu 4 puta dnevno prve 3 do 4 nedelje laktacije, daće više mleka pri muži 2 puta dnevno u ostatku laktacije.
- Krave koje otele žensku telad, daju značajno veće količine mleka u laktaciji
- Krave koje izgube telesnu masu u toku prve tri nedelje nakon teljenja teže ostaju steone i imaju nižu plodnost
- Ćerke krava koje su bile izložene visokom toplotnom stresu u periodu od 45 dana pre teljenja daju značajno manje mleka i prenose taj efekat na sledeće dve generacije svojih ćerki.
- Ćerke krava čiji je obrok sadržao povećanu količinu proteina u toku poslednja tri meseca bremenitosti su se brže razvijale kao junice, ranije su prvi put osemenjene i imale su bolje reproduktivne rezultate u toku života.
- Ženska telad koja su imala prosečan dnevni prirast od preko 1 kg/dan proizvele su 575 kg mleka više u toku prve laktacije.
- Ženska telad sa respiratornim problemima u prvih osam nedelja života proizvode značajno manje mleka u prvoj laktaciji
Epigenetika je raskrsnica između uslova okoline i nasledne osnove (genetskog potencijala) na kojoj se ukrštaju genetska selekcija, ishrana, odgoj podmlatka, reprodukcija, protokoli muže, rotiranja i grupisanja krava. Ovo je sledeća oblast nauke o genetici koja će se baviti ne samo genetskim planovima, selekcijom, genomskim testovima i sparivanjem već i uslovima u kojima te životinje proizvode. Suština je sledeća, možemo provesti sate i dane baveći se selekcijom u stadu i biranjem bikova koji odgovaraju vašim kravama i vašim ciljevima, ako tu genetiku ne smestimo u odgovarajuće uslove, ne odgojimo dobro, ne nahranimo i ne ispratimo – željeni rezultati će izostati. I suprotno, genetika je osnova svakog profitabilnog stada i farme.
Katarina Šolaja
Vladan Ćirić, april 2023