U oktobru 2023. godine, kompanija Alta Genetics je organizovala posete mlečnih farmi u Kaliforniji – državi sa najvećom proizvodnjom mleka u SAD.
Kalifornija je država na zapadnoj obali, po površini je na trećem, a po broju stanovnika na prvom mestu među državama SAD. Nalazi se na prvom mestu po proizvodnji hrane i često možete čuti da se u ovoj državi proizvede sva hrana potrebna za 330 miliona stanovnika SAD.
Sedmočlanu ekipu iz Srbije su predstavljali Vojislav Lučar, Veljko Trajković, Jelena Šmalc, Bursać Dragan, Dejan Krstić, Katarina Šolaja i Ćirić Vladan. Imali smo zadovoljstvo da u tri dana, zajedno sa proizvođačima mleka iz Češke, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Grčke obiđemo osam farmi, razgovaramo sa vlasnicima, menadžerima, zaposlenima i njihovim konsultantima.
Uslovi proizvodnje mleka u Kaliforniji su vrlo specifični i drastično se razlikuju od uslova u kojima mi radimo u Srbiji. Razlikuju se i od uslova u drugim državama SAD. Većina mlečnih farmi Kalifornije se nalazi u Centralnoj Dolini (Sacramento Valley i San Joaquin Valley) na 600m nadmorske visine. Klima je mediteranska u severnom delu, ka jugu je više pustinjska. U toku leta temperature dostižu i do 50 oC, zimi je prosečna temperatura oko 4 oC. Dakle, temperatura varira do ekstremnih vrednosti u toku noći i dana i leto/zima. Farmere muče teške suše, nedostatak podzemnih voda i nedostatak padavina. Voda se do njiva sistemom kanala dovodi sa planina koje su udaljene više stotina kilometara. Na jednoj od farmi koju smo posetili bušili su bunar na 500 metara dubine kako bi pronašli vodu za navodnjavanje. Cena hektara obradive površine je zuzetno visoka – oko 120000 dolara. Zbog toga sve farme koje smo obišli obrađuju, u odnosu na broj grla, izuzetno male površine i to uglavnom za proizvodnju kabaste hrane. Daću primer, farme koje imaju 2000 do 3000 krava i odgovarajući broj grla podmlatka kabastu hranu spremaju na 200 do 300 hektara i to kukurznu silažu i silažu ovsa ili ječma. Sve ostalo proizvođači mleka kupuju – od kabastih hraniva najčešće seno lucerke, ređe senažu. Međutim, u ishrani krava koriste sporedne proizvode industrije prerade badema (bademove ljuske), industrije prerade voća i povrća, industrije prerade sokova (ostatke citrusa, limun, grejp i pomorandža), konditorske industrije (lom keksa, čokoladica ili slatkiša) i naravno industrije alkohola i piva koje dobijaju uglavnom besplatno pod uslovom da organizuju prevoz. Logistika isporuke hraniva na ove farme je besprekorno organizovana, sami se farmeri udružuju kako bi pojedine komponente obroka dobili po jeftinijoj ceni i smanjili troškove transporta. Ono što je važno napomenuti je da u strukturi troškova prosečne farme u Kaliforniji, hrana čini oko 70-75%. U situaciji tako visokih troškova hrane, proizvođači zaradu prave na visokoj efikasnosti u reprodukciji, velikom broju krava na farmi i visokom godišnjem remontu (40-45%). Prosečna proizvodnja na holštajn farmama koje smo posetili se kreće između 41 i 46 kg mleka dnevno po kravi sa veoma visokim sadržajem mlečne masti i proteina. Ukupna proizvodnja mleka u ovoj državi je 19 milijardi kilograma, a prosečna proizvodnja po kravi je 11047 kg u standardnoj laktaciji (treba imati u vidu da u prosek ulaze i farme Jersey-a, te organske farme i „prirodne farme“ ( nešto između intenzivne i organske proizvodnje) na kojima je proizvodnja daleko manja). Cena mleka se u tom momentu kretala od 39 do 42 dinara po kilogramu, na 7 od 8 farmi koje smo posetili mleko se koristi za proizvodnju sira.
Pre svega zbog visokih temperatura, sve štale za krave u laktaciji, koje smo obišli, su slobodnog sistema sa liga boksevima, otvorene, visoke sa odličnom prirodnom ventilacijom, širine hodnika građenih po tehnološkom maksimumu. Kao prostirka u liga boksevima se najčešće koristi suvi kompost (ostatak procesa fermentacije u bio gas elektranama). Dodatno rashlađivanje krava se reguliše sistemom ventilatora sa usmerenim kretanjem vazduha i sistemom za tuširanje krava, uglavnom su u pitanju VES-ARTEX sistemi. Zbog hroničnog nedostatka vode sva se voda reciklira i koristi za čišćenje prljavih hodnika u štalama. Pristup odgoja podmlatka u organizacionom smislu se razlikuje od farme do farme. Najčeće se sav ženski podmladak odgaja na farmi, međutim, na nekim farmama je organizovan i uslužni odgoj do 4 ili 12 meseca starosti. Štale za podmladak su veoma jednostavne, u većoj ili manjoj meri nadkrivene krovom sa velikim ispustima i prostorima za šetanje. Starije kategorije koje ulaze u VO na hranidbenom hodniku imaju hedlokere. Podloga koja se koristi u ovim štalama zavisi od starosti junica ali je uglavnom zemlja.
Još jedna specifičnost tržišta je da se holštajn bikovi stari 1 dan, prodaju po ceni od 300 do 350 dolara, telad (i muška i ženska) koji su melezi holštajna i angusa za oko 590-600 dolara. Potreba za efikasnošću u proizvodnji mleka bazirana na visokom godišnjem remontu od 40 do 45% i visoka cena meleza sa tovnim rasama naterala je farmere da u osemenjavanju i krava i junica koriste samo seksirano seme čiste rase i seme tovnih rasa. Što se organizacije rada u reprodukciji tiče sve plotkinje prolze kroz neki protokol hormonskog izazivanja estrusa, što je i logično ako se uzme u obzir broj životinja sa kojima se radi. Rezultati koji se postižu se kreću u intervalima od 25% do 40% PR (Pregnancy Rate, Stopa steonosti). Treba imati na umu da se za osemenjavanje koristi samo seksirano seme i konvencionalno seme tovnih rasa, te visoke temperature u toku leta koje svakako negativno utiču na repro rezultate.
Selekcija i odabir koja se plotkinja osemenjava seksiranim a koja tovnim semenom se vrši na različite načine. Na nekim farmama na osnovu rezultata genomske analize, na nekim na osnovu proseka predaka (odnosno pedigrea), na trećim se sve junice, prvotelke, često i drugotelke osemenjavaju seksiranim semenom barem 2 puta a ostatak stada se osemenjava tovnim semenom. Selekcijski indeksi koji se koriste su uglavnom:
- 40-40-20 – Tzv. Balans indeks – 40% na proizvodne osobine, 40% na osobine zdravlja, 20% na osobine tipa.
- 60-40 – Indeksi koji podrazumevaju visoku proizvodnju proteina, mlečne masti i plodnosti ćerki – gde 60% čine proizvodne osobine a 40% plodnost.
Udarna igla genetske selekcije je visok godišnji remont, takozvana „hamburger selekcija“. Vlasnici nemaju vremena ni resursa (radnika) da se bave korektivnim parenjem, da čekaju plotkinje koje ne ostaju steone na vreme, koje su bolesne, koje se ne snalaze u štali ili imaju nisku proizvodnju – sve te krave brzo otpadaju. Krave koje ostanu na farmi po logici stvari dobro funkcionišu u datim uslovima, ulaze u dalju reprodukciju i daju ćerke od seksiranog semena. Dakle, od najbolje prilagođenih životinja na farmi dobijamo junice koje bi zbog odabira očeva trebale da budu bolje od majki. Ove junice kada postanu krave, prolaze isti proces kao njihove majke – na ovaj način, iz generacije u generaciju, u štali ostaju samo visoko produktivne, dobro prilagođene, plodne i zdrave životinje. Iz ugla evropskih farmera i selekcionera, veoma surovo, međutim, za njihove uslove tržišta pametno i profitabilno.
Vladan Ćirić, decembar 2023