Ključni pokazatelji učinka reprodukcije

Seriju tekstova na temu reprodukcije nastavljamo pričom o pokazateljima učinka reprodukcije.

Kada se procenjuju reproduktivni rezultati, moramo se oslanjati na farmsku evidenciju. Tada se postavlja pitanje kakva je ta evidencija, šta sadrži i koji su to parametri efikasnosti reprodukcije koje treba da pratimo. Ovo je ključan deo postavljanja sistema evaluacije rezultata. Kada imamo podatke, lako postavljamo merljive ciljeve i formulišemo strategije za njihovo dostizanje. Postavljanje ciljeva, njihovo praćenje i stalno upoređivanje sa drugim, boljim rezultatima nam pomaže da razumemo šta je dobro i koje su nam slabosti reproduktivnog programa. Neke od parametara, kao što su godišnja stopa koncepcije, potrošnja semena po steonoj kravi/junici/plotkinji, servis period, međutelidbeni interval itd, su se tradicionalno koristili na farmama mlečnih krava u našoj zemlji. Međutim, koristeći ove parametre u mogućnosti smo da analiziramo samo reproduktivne rezultate iz protekle godine. Kako bi imali aktuelnije podatke, u SAD su osmišljeni sledeći indeksi i parametri – PR (Pregnancy Rate, Stopa steonosti), SR (Service Rate, Stopa osemenjenih krava, ponekad HDR – Heat Detection Rate, Stopa detekcije estrusa), CR (Conception Rate, Stopa koncepcije), Days to first service (Broj dana do prvog osemenjavanja nakon teljenja) itd. Ovi parametri govore o rezultatima koje koji su se dogodili u periodu od 21-nog dana (jedan estrusni ciklus).

Stopa Steonosti (Pregnancy Rate – PR)

Sve krave koje su prošle period namernog čekanja na osemenjavanje nakon teljenja, a nisu steone, bi teoretski trebalo da u proseku cikliraju u tom periodu od 21 dana. To nam pokazuje parametar PR – koji nam ustvari govori koliko je krava od svih krava, a koje treba da se osemene (nisu steone, nisu određene za škart) ostalo steono u periodu od 21-nog dana. Izražava se u procentima, a formula za izračunavanje je sledeća:

PR = CR * SR(ili HDR) * 100%

PR – Stopa steonosti (Pregnancy Rate) – broj steonih krava od svih osemenjenih krava u periodu od 21 dan u odnosu na broj krava koji se mogao osemeniti
CR – Stopa koncepcije (Conception Rate) – broj steonih krava od svih osemenjenih krava (21 dan)
SR – Stopa osemenjenih krava (Service Rate) – broj osemenjenih krava od svih krava koje su mogle biti osemenjene (21dan)

 

Primer:

U mesecu maju je bilo 100 krava koje se mogu osemenjavati (nisu steone, nisu u periodu čekanja), osemenjeno je 54 krave, 20 je ostalo steono.

CR = 20/54 = 0,37  SR= 54/100 = 0,54  PR = CR*PR*100%=0,37*0,54*100%= 0.1998*100% =19,98%

Stopa steonosti omogućava da izmerimo koliko brzo krave na farmi ponovo ostanu steone nakon teljenja i definisana je kao procenat krava koje nisu gravidne, a postanu gravidne tokom perioda od 21 dan. U poslednje dve decenije, mnogi specijalisti reprodukcije koriste i preporučuju ovaj parametar, kao daleko meradovniju meru reproduktivnog uspeha u odnosu na tradicionalnije mere kao što su međutelidbeni interval i servis period. Ne linearna formula za konvertovanje iz broja dana servis perioda u PR, pod uslovom da kalkulacija servis perioda obuhvata i krave koje nisu ostale steone je sledeća:

PR = 21/(servis period – broj dana čekanja nakon teljenja +11) * 100%

Primer: Na jednoj farmi broj dana namernog čekanja na osemenjavanje nakon početka laktacije je 60, sve krave u proseku ostanu steone 133 dana nakon početka laktacije, dakle, servis period je 133 dana.

PR=21/(133 – 60 + 11) * 100%=21/84 * 100%= 25%

Ovo je najlakše objasniti kroz primer. Veterinari, farmeri i farmski menadžeri, analiziraju podatke svakog oktobra, kada se završava stočarska godina. Za period od oktobra prošle godine do oktobra ove godine. Tada se između ostalog završava i računanje tradicionalnih parametara (godišnja stopa koncepcije, potrošnja semena po steonoj kravi/junici/plotkinji, servis period, međutelidbeni interval), tek tada znamo i imamo jasanu sliku šta smo radili u novembru prošle godine. Ako koriste PR do podataka o reproduktivnim rezultatima dolaze znatno brže i za kraći vremenski period. Dodatno olakšanje je ako koriste neki od softvera za menadžment stada, koji automatski računaju ove parametre.

Primer u tabeli nam pokazuje referentne mere jedne farme za određivanje uspeha u reprodukciji u odnosu na poželjne, odnosno ciljane rezultate, takozvani „zlatni standard“. Crvene su obeležene ćelije koje ukazuju na učinak izvan zlatnih standarda, odnosno oblasti u kojim treba da se dodatno radi na poboljšanjima.

Tabela 1. – poređenje referentnih pokazatelja reproduktivnih rezultata na farmi sa željenim rezultatima

 

Stopa steonosti (PR) i Stopa koncepcije (SC) su glavni pokazatelji uspešnosti repro programa i njihove vrednosti se retko mogu direktno kontrolisati. Međutim, mogu se menjati repro protokoli samim tim i paramateri kao što su Period čekanja (WVP), Broj dana do prvog osemenjavanja i Stopa detekcije estrusa (SR, HDR) koji direktno utiču na rezultate u reprodukciji koje vidimo kroz promenu vrednosti PR i SC.

Period čekanja (WVP). Mlečna stada obično implementiraju dobrovoljni period čekanja (WVP). Dobrovoljni period čekanja se odnosi na broj dana nakon teljenja u kojima se krava neće osemenjavati, čak i ako tokom tog vremena ispoljava estrus. Cilj je dati dovoljno vremena reproduktivnom traktu krave da se oporavi nakon teljenja, tačnije da materica involuira (za šta je prosečno potrebno 42 dana). Smatra se da krava nije spremna za ponovnu trudnoću dok od prethodnog teljenja i početka laktacije ne prođe barem 60 dana. „Zlatni standard“ perioda čekanja je u intervalu od 60 do 75 dana nakon porođaja. Nova istraživanja sugerišu da duži periodi čekanja od čak 120 do 180 dana može pozitivno uticati na otkrivanje estrusa i uspešnost osemenjavanja, posebno ako su u pitanju visokoproduktivne krave (proizvodnja ≥ 40 kg mleka dnevno). Dakle dužina perioda čekanja može mnogo da varira i zavisi od sistema reprodukcije koji je implementiran. Pri postavljanju i odlučivanju o dužini WVP najvažnije je koliko brzo, nakon što se ovaj period završi, sledi uspešno osemenjavanje i potvrda steonosti. Farme sa dobrom detekcijom estrusa ili farme koje su usavršile primenu hormonskih protokla mogu vrlo efikasno koristiti duže periode čekanja. U suprotnom, na farmama na kojima su su koncepcija i detekcija estrusa nedovoljno dobre, duži WVP će samo produžiti servis period i negativno uticati na reproduktivne rezultate. Troškovi svakoga dana „ne steonosti“ (dana servis perioda) nakon isteka Perioda čekanja uključuju troškove ishrane, smeštaja, rada, angažovanja veterinara ili tehničara i semena za osemenjavanje. Ovi troškovi takođe variraju i iznosi od 60 do 600 dinara, a njihova visina zavisi od broja dana u laktaciji i broja prethodnih teljenja neke krave. Kako se povećava broj dana u laktaciji i starost krave (broj laktacija), povećavaju se i troškovi.

Broja dana do prvog osemenjavanja (Days to First Service, DFS). Broj dana do prvog osemenjavanja predstavlja dužinu vremenskog perioda do prvog osemenjavanja krave nakon teljenja. Na broj dana utiče više faktora. Pre svega dužina Perioda čekanja (WVP), zatim, težina/lakoća partusa krave, da li je bilo metaboličkih poremećaja na početku laktacije, da li je materica involuirala pravilno kao i tačnost uočavanja estrusa. Kako bi smanjili troškove servis perioda, cilj nam je da broj dana do prvog osemenjavanja bude što bliži broju dana Perioda čekanja (WVP). Cilj treba da bude razlika do 21 dan između ova dva parametra. Spoljašnji faktori kao što su toplotni stres, šepavost (hromost) krava, bolesti nogu i prenaseljenost štala utiču na uočavanje i izražavanje estrusa. Zato je razvijanje protokola koji sve uzima u obzir prvi korak ka smanjenju broja dana do prvog osemenjavanja.

Stopa detekcije estrusa (Heat Detection Rate, Service Rate). Ako se vratimo na Tabelu 1. i proučimo je, jasno nam je da, konkretno, na ovoj farmi, najveći problem predstavlja detekcija estrusa. Procenjuje se da u proseku oko 50 procenata estrusa ostane neotkriveno, a 15 procenata veštački osemenjenih krava upšte nije u estrusu. Estrusi se mogu uočavati vizuelno. Međutim, kako bi postigli bolje rezultate postoje protokoli kao što su obeležavanje kredom i aplikacija flastera koji pomažu da se zapazi veći broj estrusa. Na kraju, postoje i moderne tehnologije, kao što su ogrlice, nanogice, a u poslednje vreme i ušne markice, koje služe za praćenje promena ponašanja povezanih sa estrusom. Traženje novih načina za poboljšanje uočavanja estrusa, bez obzira na postignute rezultate, treba uvek da bude prioritet. Pod pretpostavkom da se osemenjavanje obavlja pravilno i na vreme, više uočenih estrusa sa sobom povlači više osemenjenih krava, veći broj steonih krava, niži servis period više stope steonosti, kraći broj dana do prvog osemenjavanja. Detekcija estrusa je ključ dobrih repro rezultata.

Shema 3. – Reproduktivni ciklus mlečnih krava

 

O ovome ćemo kasnije više pričati kao i od drugim protokolima dobre proizvođačke prakse koji su vezani za reprodukciju

Vladan Ćirić
Maj 2022