Alta SHOWCASE 2022 – VISKONSIN, SAD

2022 godine, 21. Alta Showcase tura je bila organizovana u Viskonsinu, američkoj državi mleka.

Nakon 3 godine globalnog zatvaranja, zbog pandemije, proizvođači mleka iz svih krajeva sveta od Argentine, preko Evrope i Azije do Australije, su jedva dočekali da se okupe, porazgovaraju i nauče nešto novo. Firmu SEMEX PK BB je ovaj put, nažalost, predstavljala samo dvočlana ekipa – Šarić Ilija (ABP) i Ćirić Vladan (SEMEX PK BB). Uslovi za proizvodnju mleka u Viskonsinu (klima, topografija, ratarske kulture) je veoma slična uslovima koje srećemo u Vojvodini, iako je prosečna nadmorska visina u skoro 600m (najniža 160 m). Prostor u ovoj saveznoj državi, na kojem se proizvodi mleko se nalazi u južnom i centralnom delu – na ravnom platou. Osnovna kabasta hraniva, koja se koriste u ishrani krava su – silaža kukuruza, senaža/silaža lucerke. Specifično je da se seno lucerke uopšte ne koristi, zbog većeg broja kišnih dana u toku letnjeg perioda i nemogućnosti da se ovo hranivo pripremi u standardnom kvalitetu. Sledeća specifičnost u odnosu na Vojvodinu je korišćenje semena pamuka u ishrani krava. Seme pamuka ima visok sadržaj proteina, ulja i vlakana, takođe, odnos Ca i P je na strani fosfora, sve to, ovo hranivo čini veoma interesantnim u ishrani krava. Skoro svo mleko koje se proizvede se koristi za proizvodnju sira, te se ova država, pored “države mleka”, često naziva i “država sira”.  To znači da im se mleko plaća na osnovu količine proteina i mlečne masti, što ima ogroman uticaj na selekciju, pa i na ishranu o čemu ćemo kasnije više govoriti. Trenutna cena mleka je oko 55 dinara po kg, što pomera čistu godišnju zaradu (profit) po kravi sa 250 do 500$ na 400 do 800$ i proizvođači su veoma zadovoljni. Ono što treba naglasiti je da država ne subvencioniše farmere i da je cena svih inputa drastično skočila u poslednje tri godine, naročito od početka energetske krize, te se cene velikom brzinom približavaju Evropskim cenama.

Ilija i ja smo Imali zadovoljstvo da sa još 300 ljudi iz 30 različitih zemalja sveta obiđemo osam farmi, koje u pogledu efikasnosti, rezultata, implementacije novih tehnologija i menadžmenta predstavljaju sam vrh industrije proizvodnje mleka u svetu. Ono što je možda i najvažnije, sve ove farme su veoma ponosne na svoju dugogodišnju saradnju sa kompanijom Alta Genetics.

Evo i nekih osnovnih informacija o farmama

Nehls Brothers Dairy je farma kapaciteta 2350 mlečnih krava i 2200 “glava” podmlatka (junice i ženska telad). Prosečna dnevna proizvodnja je 40.7 kg mleka po kravi, ako proizvodnju računamo preko korigovanog mleka na 4% masti – prosečna proizvodnja po kravi je 47.1 kg. Prevedeno na standardnu laktaciju ME (305 dana, ME – Mature equivalent) to je 13101 kg mleka.  Farma ima duplo paralelno izmuzište sa ukupno 50 mesta (2 x 25) u kom rade 3 radnika u smenama od po 12 sati. Krave se muzu 3 puta dnevno, izmuzište skoro da ne prestaje sa radom (osim 2 sata čišćenja sistema). Ležišta su peščana. Stopa steonosti je 33%, a period čekanja nakon teljenja na prvo osemenjavanje je čak 78 dana. Selekcijski indeks je vrlo specifičan i bazira se na indeksu NM$, koriste isključivo bikove sa A2A2 beta kazeinom.

Kane Farms je farma u vlasništvu Irske porodice, koja se bavi proizvodnjom mleka već 6 generacija. Vlasnici su vrlo prijatni i neposredni ljudi, otac, sin i dve ćerke su nam rado ispričali o istorijatu njihove porodice, kako su kroz generacije zakonski i praktično postizali dogovore i rešavali probleme nasleđivanja posla. Sin je zadužen za sve operacije koje se tiču ratarstva, pripreme hrane, manipulacije i menadžmenta stajnjakom. Dve sestre, zajedno sa ocem vode računa o stadu i kravama. Kapacitet farme je 800 muznih grla i 600 grla podmlatka. Prosečna proizvodnja je 40 kg po kravi dnevno, prevedeno na standardnu laktaciju ME – 14968 kg. Stopa steonosti je 30%, period čekanja je 78 dana. Selekcijski plan je 70% proizvodnja (sa fokusom na protein i mlečnu mast, 30% Zdravlje).

Drake Dairy je farma koja je ostavila najjači utisak na Iliju i mene. Nivo menadžmenta, detalji, efikasnost, rezultati i kvalitet stoke je najbolje što smo ikada videli. Kapacitet farme je 3000 muznih grla i 2900 grla podmlatka (telad se nakon 3 nedelje transportuje na farmu junica koja se nalazi u Kanzasu, i koja je specijalizovana za odgoj podmlatka i junica i to radi uslužno). Kako bi Vam dočarao nivo menadžmenta i zdravlja životinja moram da napomenem da se od 3000 krava samo 12 nalazi u bolnici (8 mastitis). Čitava farma, svaki objekat je u tunel ventilaciji – napolju temperature 35oC u štali 18 -20 oC. Porodilište, izgleda nestvarno, nivo higijene je takav da se sa podova štale može bukvalno jesti. Svaka krava se nekoliko sati pre porođaja prebacuje u pojedinačni boks za teljenje, koji je spreman očišćen i postavljen slamom. Nakon teljenja krava se drenčira, pomuze, tele se napoji kolostrumom i prebacuje se u pojedinačni boks. Prosečna proizvodnja po kravi je 45.8 kg prevedeno na standardnu laktaciju 18910 kg. Reproduktivni rezultati su nestvarni – stopa steonosti je 47% – sa seksiranim semenom ( nešto ima i tovnog semena). Period čekanja na osemenjavanje nakon teljenja je 83 dana. To praktično znači da svaka krava ostane steona u periodu od 52 nakon prvog osemenjavanja. Glavni šraf koji drži kompletnu reprodukciju, je tehničar po imenu Anhel koji sam obeležava sprejom, detektuje estruse i osemenjava 3000 krava. Od 100 krava koje osemeni Anhel – 70 ostane steono. Vlasnik i suvlasnik (koji je istovremeno i glavni menadžer farme) su veoma skromni ljudi ali istovremeno i izuzetno ponosni na rezultate koje postižu i stalno ističu tim ljudi sa kojim rade – muzače, tehničare, traktoriste, nutricionistu, savetnika za genetiku i td. Selekcijski plan je sastavljen od 50% Proizvodnih osobina (30 protein, 20% mlečna mast) i 50% Zdravstvene osobine (40% DPR – Plodnost, 10% PL – Dugovečnost) Kada se podvuče crta ovo je najbolja farma koju sam ikada video. Tim ljudi, nivo menadžmenta, rezultati, efikasnost, zdravstveni status stada – neverovatno.

Shiloh Dairy je još jedna porodična farma. Osnovana pre 4 generacije u Kanadi, zatim preseljena u Viskonsin zbog želje da se dalje šire. Kapacitet farme je 2300 muznih krava i 2100 grla podmlatka (takođe uslužni odgoj junica na farmi koja je specijalizovana za to). Prosečna proizvodnja je 44.0 kg po kravi, 51.7 kg ako korigujemo na 4% mlečne masti – 15522 kg u standarnoj laktaciji ME. Ono što je specifično za ovu farmu je veoma visok nivo odgoja teladi – smrtnost teladi je manja od 2%, prolivi i pneumonije kod teladi – manje od 5%. Farma ima do detalja razrađen protokol napajanja eladi, pasterizator, mašinu za dezinfekciju boca za mleko i strašnu ekipu ljudi koja sve to sprovodi u delo. Takođe, farma je jedana od ponira implementacije novih tehnologija u Viskonsinu, pre 3 godine su među prvima pustili u rad sistem Alta COW WATCH i sa tim sistemom postižu 31% stopu steonosti, period čekanja je 73 dana. U poslednjih godinu dana su sa peščanog ležišta prešli na kompost i sagradili su digestor za proizvodnju bio gasa. Selekcijski plan je 50%:40%:10% – proizvodnja:zdravlje:tip. 10% na tip jer žele da smanje okvir svojih životinja. Na ovoj farmi smo videli fantastičan performance pen ćerke bikova AltaTOPSHOT, AltaGOPRO, AltaHOTJOB, AltaBUGGY itd – životinje izgledaju fenomenalno, pravi odmor za oči. Ipak, najveći utisak ostavlja porodica Speirs, koja je vlasnik farme. Otac Gordon i sin Travis su pre 2 godine zamenili uloge. Travis je postao glavni menadžer, Gordon se penzionisao, tako što svaki dan radi od 6 ujutru do 4 popodne, uglavnom kao radnik, u tome uživa i ima slobodu da najzad ide na odmor i putuje sa svojom ženom Keti kada to poželi. Jedna prava domaćinska porodica, koja je za nas 300 organizovala divnu večeru na travnjaku ispod šatora na njihovoj farmi.

Pine Breeze Dairy je farma u sastavu Breeze grupe. Breeze grupa je nastala ujedinjavanjem 3 porodice farmera. Danas ova kompanija ima 5 farmi u Viskonsinu, sve su iste, isti objekti isti kapacitet, slična organizacija rada. Pine Breeze je jedna od tih 5 farmi. Kapacitet je 2700 muznih životinja, 2100 grla podmlatka. Proizvodnja je 41.7 kg (50.3 kg ako korigujemo na 4% mlečne masti) – 14640 kg u standardnoj laktaciji ME. Stopa steonosti je 33%, period čekanja je 66 dana. Genetski plan je 55% Proizvodne osobine, 45% Zdravstvene osobine. Ovih 2700 krava oslužuje 12 radnika u prvoj smeni i 6 radnka u drugoj smeni. Organizacija rada he strogo korporativna – podeljena na dva dela – operacije i menadžemnt stadom. Operacije se bave ratarskim delom posla, pripremom kabaste hrane, mešanjem, podelom hrane i menadžmentom stajnjaka. Menadžment stada je podeljen u četiri pod jedinice – tim za reprodukciju, tim za izmuzište, timovi za menadžment podmlatka i menadžment muznih krava. Organizacija rada je na veoma visokom nivou. Svako tačno zna za šta je odgovoran, koji su mu radni zadaci i šta treba da usavrši kako bi napredovao na viši nivo. Fluktuacija radnika je izuzetno mala.

Norm-E-Lane Farms je farma u vlasništvu porodice Meissner. Osnovana je još 1946. Danas ova farma ima kapacitet za 2200 muznih krava i 2100 grla podmlatka. Prosečna proizvodnja po kravi je 41.3 kg (48.5 kg prevedeno na 4% mlečne masti) – 14105 kg u standardnoj laktaciji ME. Stopa steonosti je 32%, 67 dana je period čekanja. Selekcijski plan je 60% Proizvodne osobine 40% Zdravstvene osobine. Interesantno je da farma koristi kompost kao ležište, digestor radi već nekoliko godina. Farma ima 3 štale od kojih samo jedna (u sredini) ima tunel ventilaciju, pa smo mogli da uporedimo kako se krave ponašaju u oba sistema. U štalama bez tunel ventilacije se nalaze ventilatori u dva reda i prskalice za kupanje krava. Ono što je postalo jasno kada smo obišli sve tri štale je da je u štalama sa tunel ventilacijom, daleko prijatnije i čini nam se da se krave tamo bolje osećaju. Hteo bi hi da naglasim da bez obzira na višu temperaturu u štalama sa klasičnim ventilatorima, nismo uočili simptomi toplotnog stresa kao što su sakupljanje krava u gomile (takozvani bunching), ubrzano disanje itd.

Jerseyland Dairy je farma Dzerzej krava koja se nalazi Sturgeon Bay-u. Kapaciteta je 3700 muznih krava i 3200 grla podmlatka. Prosečna proizvodnja po kravi je 31.8 kg – 9244 kg mleka u standardnoj laktaciji ME. Stpa steonosti je 34%, period čekanja je 64 dana. Najveći utisak na nas na ovoj farmi je ostavio rotolaktor sa 70 mesta – koji okrene ceo krug (završi mužu) za 4 minuta i 50 sekundi. U izmuzištu rade u smeni 5 muzača svako po jednu operaciju – priprema sisa teat skraberom 2 radnika, brisanje sisa 1 radnik, kačenje muznih jedinica 1 radnik, post dip jedan radnik. Sve ovo nadgleda menadžer izmuzišta koji radi i na izmuzavanju. Mikroklima i higijena u čekalištu su na najvišem mogućem nivou. Na farmi radi tri generacije porodice vlasnika – deda, otac i majka i sinovi. Veoma su ponosni na svoju operaciju i na ljude koji rade na njihovoj farmi. Jedan od glavnih fokusa njihovog rada je marketing i upoznavanje američke javnosti sa proizvodnjom mleka, kao odgovor na sve agresivnije kampanje protiv mlečnog govedarstva, farmi i farmera koje se vode u SAD.

 

Dairy Dreams je farma koja je PEAK-ovo partnersko stado. To znači da se u njihove junice inplantiraju embroni iz kojih se rađaju budući bikovi i bikovske majke. 11000 embriona se inplantira godišnje, uspešnost procedure na ovoj farmi je zapanjujućih 56%. Farma je pionir u nekoliko tehnologija – Instalacija digestora, instalacija prvog Alta COW WATCH sistema u USA, kao i korišćenje injekcija bez igli. Naime, sve terapije, svi hormoni, sve vaccine, sve injekcije se kravama daju u izmuzištu pulsnim sistemom injekcija. Injekcije nemaju igle i mogu se davati i subkutano i intramuskulrno. U pitanju je nova tehnologija razvijena za potrebe američke vojske. Na farmi su krave melezi Holštajn i Džerzej rase. Čisti holštajn se osemenjava Džerzejom, zatim se sledeće dve generacije opet osemenjavaju holštajnom, pa treća opet džerzejom. Ovo se rad isa ciljem smanjenja okvira krava i povećanja ishrandbene efikasnosti. Kao što sam rekao, farma je pionir u mnogim segmentima i oblastima svoga rada. Pored toga Proizvodni i repro rezultati su zaista impresivni – 39.9 kg po kravi dnevno (47.6 kg ako korigujemo na 4% mlečne masti) – 13879 kg u standarnoj laktaciji ME. Repro rezultati – 36% stopa steonosti, period čekanja 62 dana. Najjači utisak ostavljaju protokoli i objekti za tek rođenu telad, kao i opšte odgoj podmlatka. Treba imati u vidu, da neka telad, koja su iz PEAK programa, na ovoj farmi vrede desetine, stotine a po neki redak primerak i milion dolara. Sada postaje jasnije zašto se odgoju podmlatka posvećuje tolika pažnja.

Naravoučenija koje nosimo iz ovih poseta i sa ovog puta su mnogobrojni. Prvo što upada u oči je saradnja privrede i nauke, tačnije veterinarskog tima Univerziteta u Viskonsinu i farmera. Neki od danas najkorišćenijih hormonskih protokola za izazivanje estrusa i ovulacije su nastali kao posledica rada Dr. Paul Fricke-a na farmama u Viskonsinu. Druga stvar koja opet upada u oči konstantan napredak, farme u Viskonsinu su iz godine u godinu sve veće, sve bolje i sve efikasnije. Mlečni farmeri su ozbiljni poslovni ljudi, ponosni na to što proizvode hranu i čine kičmu ekonomije ove države. Treća stvar je kvalitet kabaste hrane i uopšte nivo ishrane, kompozicija obroka, normiranje do nivoa amino kiselina. Kada se životinje tako hrane, tako odgajaju, a kada postanu krave proizvode mleko u takvim štalama – rezultati moraju biti vrhunski.

Što se tiče reprodukcije – nekoliko puta smo čuli da im krave toliko brzo ostaju steone da im prosečna laktacija traje 285-290 dana. Zbog toga su mnoge farme pribegle triku produžavanja perioda čekanja na prvo osemenjavanje. Ranije je praksa bila da se kreće u osemenjavanje krava 60tog dana nakon teljenja, danas se krave često osemenjavaju prvi put tek u periodu od 75 do 85 dana nakon početka laktacije. Cilj je vratiti prosečnu dužinu laktacije na 305 dana.

I na kraju još moram dodati da se na ovim farmama obraća pažnja na svaki detalj, od teljenja, odgoja podmlatka, konfora, mikroklime, do izmuzišta za sve postoje protokoli koji se svakim danom unapređuju i usavršavaju – ovi ljudi i njihovi timovi teže perfekciji. Od njih moramo učiti, jer jednostavno nemamo izbora. Sa druge strane najveća greška koju možemo da uradimo je da slepo bez razumevanja prepisujemo njihove protokole i način rada kod nas. Treba naučiti principe i metodologiju rada i prilagoditi ih na sve oblasti proizvodnje mleka u Srbiji od genetike i selekcije, preko ratarstva i ishrane, do protokola na farmi.

Vladan Ćirić
Jun 2022