Tokom poslednjih decenija, genetska selekcija snažno je oblikovala savremeno mlečno govedarstvo. Dugi niz godina prioritet su imale proizvodne osobine – količina mleka, mlečne masti i proteina – što je dovelo do značajnog genetskog napretka u mlečnosti.
Međutim, kako su proizvodne osobine u negativnoj genetskoj vezi sa osobinama plodnosti, takav selekcijski pristup je, naročito kod holštajn rase, doveo do primetnog pada reproduktivne efikasnosti. Upravo taj problem bio je razlog uvođenja Stope steonosti ćerki (DPR) kao zvanične genetske osobine plodnosti, koja se od početka 2000-ih uspešno koristi u selekciji širom sveta. Ipak, praksa je pokazala da stopa steonosti ne zavisi isključivo od genetike, već i od čitavog niza ne naslednih faktora na farmi, zbog čega se danas plodnost ne sagledava kroz jedan jedini parametar.
U američkim testovima bikova i genomskim testovima ženskih grla holštajn rase plodnost se izražava kroz tri pokazatelja: DPR (Daughter Pregnancy Rate), CCR (Cow Conception Rate) i HCR (Heifer Conception Rate).
- DPR (Daughter Pregnancy Rate) – Predstavlja genetski pokazatelj Stope Steonosti (Gravidnosti) Ćerki i direktno je povezan sa brojem praznih dana (servis periodom) u laktaciji.
- CCR (Cow Conception Rate) – Stopa Koncepcije Krava meri sposobnost krava u laktaciji da ostanu steone u trenutku osemenjavanja,
- HCR (Heifer Conception Rate) – Stopa Koncepcije Junica istu tu sposobnost, ali kod junica.
Sve tri vrednosti zasnivaju se na velikom broju realnih reproduktivnih podataka sa farmi i predstavljaju deo zvaničnih genetskih evaluacija u SAD, čime se omogućava objektivno poređenje i dugoročno unapređenje plodnosti kroz selekciju. Kako se računaju i zašto su važne u praksi možete detaljno pročitati u tekstu „Ključni pokazatelji učinka reprodukcije”.
Pitanje za svakog proizvođača i selekcionera nije da li je DPR „bolji“ od CCR-a ili HCR-a, već šta je cilj reprodukcije u konkretnom stadu.
Važno je razumeti da stopa steonosti i stopa koncepcije ne mere istu stvar. Na stopu steonosti, pored same sposobnosti krave da ostane steona, snažno utiče i detekcija estrusa, koja je direktan odraz organizacije rada, primenjenih hormonskih protokola i opšteg menadžmenta. Sa druge strane, stopa koncepcije predstavlja precizniju, „čistiju“ meru fertilnosti, jer je manje opterećena uticajem faktora kao što je detekcija estrusa.
Kako je stopa steonosti matematički definisana kao proizvod stope koncepcije i stope detekcije estrusa – PR (stopa steonosti) = CR (stopa koncepcije) * HDR (stopa detekcije estrusa), jasno je da su Stopa Steonosti i Stopa Koncepcije snažno povezane. Upravo zato, CCR i HCR kao selekcijski alati omogućavaju proizvođačima da se fokusiraju na biološku sposobnost životinja da ostanu steone, a ne isključivo na dužinu servis perioda. Krave sa višom stopom koncepcije donose dodatnu sigurnost u reprodukciji, posebno u sistemima gde se osemenjavanje planira precizno (hormonskim protokolima) i u jasno definisanim vremenskim intervalima.
U poslednjih petnaestak godina, zahvaljujući razvoju tehnologija za detekciju estrusa i širokoj primeni hormona u veštačkoj oplodnji, reproduktivni rezultati na farmama su se značajno poboljšali – zato što se povećala stopa detekcije estrusa. U tom kontekstu, jedan poen DPR-a u genetskoj proceni odgovara približno razlici od četiri dana u servis periodu. Za proizvođače koji svesno produžavaju Dobrovoljni Period Čekanja (VWP) kako bi ostvarili višu proizvodnju po kravi, selekcija na stopu koncepcije postaje sve važniji način za očuvanje plodnosti.
Ignorisanje, ovih osobina – nije rešenje. Važno je naglasiti da genetika uvek utiče na plodnost. Ako se pokazatelji plodnosti u potpunosti zanemare rikikujemo da kroz vreme u stado unesemo još niži genetski potencijal za plodnost. Genetski napredak je rezultat onoga što birate da unesete u svoje stado – bez obzira da li se na to svesno fokusirate ili ne. Zbog toga je od suštinskog značaja da se selekcijski ciljevi i indeksi prilagode realnim uslovima na farmi, ali i da se paralelno sa genetikom unapređuje menadžment reprodukcije, u saradnji sa veterinarima i stručnim savetnicima. Samo kombinacija pravilne genetike i kvalitetne organizacije reprodukcije može obezbediti dugoročno održiv balans između visoke proizvodnje i dobre plodnosti.
Vladan Ćirić
Novembar 2025
