FARMA WALTER I BRIGITTE STUCKI – ŠVAJCARSKA

Ova porodica ima ukupno 25 krava, od kojih 18 drži cele godine u selu a 7 ide na letnju ispašu u Alpe. Mleko predaju mlekari, a na pašnjacima se od celokupnog mleka pravi sir. Rasa: simentalac

• 18 krava + 7 u Alpima
• Prosečna proizvodnja 7,500l, ishrana seno i silaža, paša i malo koncentrata
• Krave koje ostaju u selu tokom godine svaki dan idu na pašu
• Prvo osemenjavanje oko 16 meseci i 450kg, teljenje sa 23-24 meseca
• Selekcija se radi odvojeno za krave koje ostaju u selu, i odvojeno za krave koje idu u Alpe na ispašu tokom leta
• Muža 2 puta dnevno
• Rade roditelji, ćerka i sin
• Imaju 15ha zemlje, 2ha rentiraju – to im je dovoljno za seno i silažu, kupuju samo kukuruz

Ova porodica ima ukupno 25 krava, od kojih 18 drži cele godine u selu a 7 ide na letnju ispašu u Alpe. Mleko predaju mlekari, a na pašnjacima se od celokupnog mleka pravi sir. Oni krave daju pastiru koji se brine o većem broju grla tokom letnjih meseci. Mi smo obišli njihovu farmu koja se nalazi u sklopu porodične kuće. Rado su nas dočekali i sproveli kroz štalu, a zatim su izveli tri krave koje su pravi primeri izložbenog simentalca. Štala je jednostavna, vezani sistem sa polurešetkastim podom i raspodela hrane se vrši ručno. Videli smo i detalje specifične za švajcarsku, kao što su drveni kalupi za rogove koji se stavljaju junicama, i velika zvona za krave koja se tradicionalno nose pri silasku krava sa alpskih pašnjaka u selo. FARME U ALPIMA Na alpskim pašnjacima smo obišli stada švajcarskog fleckvieh-a i simentalca. Preko leta su krave u selu a krajem maja izlaze na pašnjake na visinu od oko 1600mnv, nakon 6-7h hoda. Kada su krave u selu mleko se predaje mlekarama, a dok su u Alpima mleko se koristi za proizvodnju sira. Letnja ishrana je bazirana skoro 100% na ispaši, eventualno se daje seno dok su u štali. Kada su topli dani, zbog vrućine i muva su krave preko dana u štali, a predveče posle muže izlaze napolje i vraćaju se na jutarnju mužu. Krave koje izlaze na ove pašnjake su izuzetnog zdravlja, što je ujedno i glavna osobina na koju se vrši selekcija za ova stada. Osemenjavanje se organizuje tako da su sva teljenja u jesen, a pik laktacije krave imaju dok su smeštene u štalama i organizuje se pojačana ishrana. Selekcijski plan je po rečima farmera jednostavan – krava (ili junica) na proleće pred odlazak na pašnjak mora da bude steona i mora da bude odličnog zdravlja, papaka i nogu, kako bi mogla da izdrži sezonu. Ukoliko ne ispunjavaju te uslove farmer odučuje da li će je zadržati ili prodati. To ne znači da na ispašu idu samo mlade krave, nije retko da su tu i krave od 10 i više godina. Na pašnjacima hrane za krave ima u izobilju, a voda često izvire u sred pašnjaka i sliva se u obližnju reku. Ništa nije ograđeno – stada su izmešana tokom ispaše a kada se uvode u štalu uglavnom se same razdvoje, ponekad mora i farmer da ide da ih prikuplja. Smeštaj za krave je jednostavan – niske drvene štale sa vezovima i hodnicima za podelu hrane i čišćenje. Prema rečima farmera sa kojima smo pričali, dok su u štali krave ili ne dobijaju ništa ili malo sena ukoliko ga ima. Prilikom silaska u selo, nakon 100 dana leta, krave nose velika zvona oko vrata i rogovi su im okićeni cvećem. Taj događaj je praznik za ceo region, kada se svi okupljaju i dočekuju krave, a u poslednje vreme je postao i turistička atrakcija. Porodice koje čuvaju krave na planini tokom leta uglavnom imaju neki ugostiteljski objekat u blizini, kako bi imali dovoljne prihode u sezoni dok su krave na ispaši.