Reprodukcija je jedna od najznačajnih oblasti menadžmenta na farmi mlečnih krava. Nivo proizvodnje mleka direktno zavisi od reproduktivne efikasnosti životinja, posebno u uslovima intenzivne proizvodnje.
Zato često kažemo da je reprodukcija „motor“farme. Osim što je „motor“, to je često i najveći izazov sa kojim se suočavaju proizvođači mleka. Genetstki, osobine plodnosti su u slaboj negativnoj korelaciji sa sposobnošću proizvodnje mleka (-0,23). Iako je korelacija slaba, višedecenijska selekcija na visoku/višu proizvodnju mleka je imala i neželjeni negativni uticaj na reproduktivne sposobnosti svih populacija mlečnih rasa krava, naročito holštajn-frizijske rase. Osim negativne selekcije kao globalnog uzroka, u praksi, sterilitet najčešće nastaje kao posledica propusta u različitim oblastima menadžmenta na farmi. Tako su česti slučajevi „nutritivnog steriliteta“ koji nastaje kao posledica neadekvatne ishrane krava i junica. Zatim, često se susrećemo i sa tzv „organizacionim sterilitetom“ pod kojim se podrazumeva neadekvatan odgoj junica, neadekvatan menadžment u periodu tranzicije, ne uočavanje estrusa, prerana i zakasnela osemenjavanja, neadekvatnu tehniku osemenjavanja i td. Zatim, „letnji sterilitet“, koji nastaje kao posledica visokih temperatura i toplotnog stresa koji ima dugotrajno kumulativno negativno dejstvo na inhibiciju rada reproduktivnih organa i do 3 meseca nakon što se temperatura spoljašnje sredine vratila u normalu. Sterilitet može biti izazvan i niskim komforom krava i držanjem u neadekvatnim objektima. Daleko najređi uzroci steriliteta su posledica bolesti a najčešći su ljudske greške. Iz prethodno rečenog je jasno da ishrana, uslovi odgoja i menadžment i organizacija rada igraju ključnu ulogu u postizanju dobrih rezultata u reprodukciji. Zato danas dobar farmer, mora da poznaje i razume sve ove oblasti i da u slučaju izostanaka estrusa u periodu od 3 meseca nakon teljenja odmah pozove veterinara. Svako odlaganje intervencije može za posledicu imati ogromne gubitke, naročito ako su u pitanju sistemski problemi a ne pojedinačni slučajevi.
Moderna tehnologija reprodukcije zahteva plansku primenu metoda kontrole i stimulacije reproduktivnih funkcija. Izučavanje fiziologije i primena saznanja i praktičnh iskustava iz ove oblasti ima odlučujuću ulogu na njenu uspešnost. Zato čemo se u ovoj seriji tekstova baviti ključnim pokazateljima učinka za procenu reproduktivnog uspeha farme, kao i različitim protokolima i šemama kao primerima dobre proizvođačke prakse. Međutim, kako bi jasno razumeli suštinu – prvo ćemo ukratko pričati o građi i funkciji polnih organa krava.
REPRODUKTIVNA ANATOMIJA I HORMONI KRAVA
Anatomija
Sistem polnih organa krava obuhvata: 2 Jajnika (ovarium), 2 Jajovoda (oviductus), Matericu (uterus), Rodnicu (vagina), Stidnicu (vulva) i Dražicu (clitoris). Unutrašnji polni organi (jajnici, jajovodi i materica) su povezani širokim materičnim ligamentima, levim i desnim. Ovim ligamentima su povezani za dorzalno-lateralni (leđni i ka repu) zid abdomenalne šupljine.
Jajnici krava su ovalnog oblika, veličine šljive.. Na jajniku se nalaze oogonije (sa diploidnim brojem hromozoma) od kojih se mitotičkim i mejotičkim deobama formira zrela jajna ćelija. Pored oogonija nalaze se i folikuli/žuta tela. U folikulima se razvija oocit i u njima se sintetiše estrogen. Žuta tela nastaju na mestu folikula nakon ovulacije i one sintetišu i oslobađaju progestine. Kod krave se, obično, nalazi jedan predovulatorni folikul, ili jedno hemoragično, odnosno žuto telo, jer je krava monoovulatorna životinjska vrsta.
Jajovodi su parni, tubularni (cevasti), polni organi, koji predstavljaju vezu između jajnika i vrha roga materice. Uloge jajovoda su prihvatanje zrele jajne ćelije, kapacitacija spermatozoida, u zadnjoj trećini jajovoda dolazi do oplodnje, razvoja ranog embriona, te njegovog transporta u vrh roga materice.
Materica je, širokim materičnim ligamentima vezana za dorzalni zid abdomena u nju se ulivaju jajovodi. Ima dva roga koja se spajaju u telo materice. Grlić ili cervix materice se nastavlja u vaginu. Osnovne uloge materice su pasivan transport sperme od mesta ejakulacije do utero-tubalnih spojeva, resorpcija dela spermalne tečnosti i mrtvih spermatozoida, prihvatanje embriona i njihov razvoj tokom perioda gestacije, regulacija početka i toka porođaja, odnosno istiskivanje plodova, plodovih ovojnica i tečnosti u procesu partusa, kontrola trajanja estrusnog ciklusa (endometrium sintetiše i izlučuje prostaglandin koji izaziva regresiju cikličnih žutih tela).
Rodnica je cevast mišićni organ, koji čini vezu između materice i spoljašnjih polnih organa i nalazi se u karličnoj šupljini. Na rodnicu se nastavlja vulva. U ventralnom zidu rodnice se nalazi otvor mokraćnog kanala, uretre. Uloge rodnice su stimulacija penisa na refleks ejakulacije, učestvuje u istiskivanju ploda, njegovih ovojnica i tečnosti, tokom procesa porođaja.
U spoljašnje polne organe se ubrajaju: predvorje (vestibulum), stidnica (vulva), dražica (clitoris) i vestibularne žlezde (glandulae vestibulares).
Slika 1. – Izgled reproduktivnih organa krave
Hormoni
Hormoni endokrinih žlezda su specifične hemijske supstance koje se sintetišu i izlučuju u krv. Putem krvi hormoni stižu do ciljanih organa ili tkiva čiju funkciju kontrolišu. Estrusni ciklus regulišu primarni hormoni reprodukcije. Oni direktno utiču na polne funkcije, deluju na tkiva ili organe koji pripadaju ženskom reproduktivnom traktu. Njihove osnovne uloge su:
- Uticaj na polno sazrevanje
- Uspostavljanje estrusnog ciklusa
- Izazivanje polnog žara
- Održavanje gravidnosti
- Izazivanje partusa
Hormone reprodukcije kod ženki luče hipotalamus, hipofiza i gonade. Ovi hormoni su u međusobnoj povratnoj sprezi i dele se u 3 osnovne grupe:
- Oslobađajući – luči se iz hipotalamusa, on kontrolišu sintezu hormona iz adenohipofize – GnRH
- Gonadotropni – luče se iz adenohipofize ili placente, direktno regulišu funkciju gonada, gametogenezu i ženske polnie hormone – FSH, LH, prolaktin – placentalni PMSG
FSH – kontroliše rast i razvoj ovarijalnih folikula i stimuliše sintezu i lučenje etsrogena.
LH – kontroliše konačno sazrevanje jajne ćelije u predovulatorni folikul, deluje na sintezu proteolitičkih enzima koji dovode do razlaganja zida folikula i oslobađanja jajne ćelije.
Prolaktin – stimulacija sinteze mleka u sekretornim ćelijama mlečnih alveola vimena
Placentalni gonadotropini – PMSG luči se iz sluzokože gravidne materice, deluju na stvaranje sekundarnih žutih tela, uzrokuje na produženo lučenje progesterona koji je važan za održavanje rane trudnoće.
- Polni – luči se iz ženskih gonada, kontrolišu rast i razvoj reproduktivnih organa, odvijanje estrusnog ciklusa, oplodnju, gravidnost, partus, polno ponašanje i sekundarne polne karakteristike – progestini, estrogen, relaksin.
Shema 1. – Sprega reproduktivnih hormona hipotalamusa, hipofize i gonada
U sledećem tekstu pričamo o estrusnom ciklusu Linkovati na tekst ESTRUSNI CIKLUS KRAVA
Vladan Ćirić
Maj 2022