UTICAJ TOPLOTNOG STRESA NA REPRODUKCIJU KRAVA – UVOD

U prethodnim tekstovima (UTICAJ TOPLOTNOG STRESA NA TOVNA GOVEDA) smo se bavili uticajem toplotnog stresa na proizvodnju mleka i mesa. Sada nastavljamo da pričamo o uticaju na motor farme – reprodukciju.

  • Letnji toplotni stres je glavni razlog niske plodnosti kod mlečnih krava. Kao posledicu stresa imamo krave koje ne mogu da ostanu steone.
  • Pregrejavanje (hipertermija) je rezultat metabolički proizvedene toplote i niske stope odavanja toplote kod krava. Upotreba odgovarajućih rashladnih sistema je obavezna kako bi se smanjio uticaj toplotnog stresa.
  • Mnogobrojni reproduktivni procesi su ometeni, uključujući rast embriona, sekreciju gonadotropina, rast folikula, razvoj žutog tela i osetljivost zida materice.
  • Određeni tretmani u kombinaciji sa rashlađivanjem mogu poboljšati fertilnost. Kombinacije GnRH i PGF2α se koriste za poboljšanje plodnosti. Embrio transfer i suplementacija progesteronom takođe može poboljšati plodnost krava.

 

 

Letnji toplotni stres

Toplotni stres tokom leta ometa nekoliko reproduktivnih procesa, a kao rezultat dolazi do izraženog pada u stopi koncepcije na farmama širom sveta. Porast unutrašnje telesne temperature tokom leta je razlog poremećaja reprodukcije. Glavni uzrok pregrejavanja mlečnih krava su letnje temperature koje u kombinaciji sa visokom proizvodnjom mleka dovode do toplotnog stresa. Proces sinteze i izlučivanja mleka povećava metaboličku proizvodnju toplote. Na primer, proizvodnja toplote kod krave koja daje 30kg/dan mleka je dva puta veća nego kod krava koje nisu u laktaciji, a kod krava koje daju 55kg/dan mleka proizvodnja toplote je tri puta veća. Održavanje normalne i konstantne telesne temperature zahteva balans između unutrašnje proizvodnje toplote i količine toplote koja se odaje u okolinu. Kada proizvodnja toplote prevaziđe količinu toplote koju krava može da otpusti, temperatura tela raste.

Telesna temperatura visokoproizvodnih krava koje se nalaze u vlažnim područjima počinje da raste pri temperaturi vazduha od 26 – 27°C. Stoga, čak i mali porast temperature od 1-2°C usled globalnog zagrevanja, može izazvati ozbiljnu hipertermiju kod mlečnih krava. Ovo se jasno vidi na slici 1, koja prikazuje depresivni efekat letnje toplote na stopu koncepcije krava u laktaciji osemenjenih putem VO u letnjim mesecima, koja se tokom poslednjih 18 godina spušta na  27,7%, u poređenju sa stopom koncepcije tokom zime koja iznosi 42,2%. Nešto ekstremnija leta 2010, 2012 i 2015 godine sa temperaturama od 1,5°C iznad proseka su delovala na snižavanje stope koncepcije dodatnih 5%.

Načini rashlađivanja

Potreba za rashlađivanjem je rezultat visoke metabolički proizvedene toplote usled visoke proizvodnje mleka, i niskog nivoa znojenja kod krava – oko 1/4 do 1/3 od nivoa znojenja kod konja i čoveka. Do 1980-ih se rashlađivanje krava svodilo na blokiranje direktnog uticaja sunčevog zračenja i ventilaciju; voda se nije koristila. Međutim, ovaj pristup nije smanjivao hipertermiju (toplotni stres) kod krava, pa su naučnici u Izraelu počeli da istražuju uticaj direktnog kvašenja životinja. Ovaj pristup podrazumeva naizmenične kraće periode kvašenja i evaporacije vode sa kože – pomoću ventilatora. Prskalice i ventilatori su danas često zastupljeni na farmama mlečnih krava u zemljama sa toplom klimom. Efikasno rashlađivanje podrazumeva više ciklusa korišćenja prskalica i ventilatora od oko 30-50 minuta. Alternativni pristup je takozvana kros-ventilacija koja zahteva zatvorene štale, i koristi se uglavnom u SAD-u.

Efikasnost hlađenja na komercijalnim farmama se lako može proceniti poređenjem letnje i zimske proizvodnje i stope koncepcije. Proračuni kažu da je efikasnim hlađenjem moguće održati proizvodnju u toku leta na 98% od zimske. Međutim, stopa koncepcije dostiže tek 68% od one u toku zime. To jasno ukazuje da je reproduktivni sistem krava jako pogođen toplotnim stresom.

Ekonomske posledice sezonskih razlika u plodnosti su značajne, jer dolazi do nedovoljne proizvodnje tokom leta i visoke proizvodnje tokom zimskih meseci. Reprodukcija tokom leta je takođe skuplja, zato što je potrebno više osemenjavanja po steonoj kravi. Neki od načina da se poboljša reprodukcija tokom leta će biti predstavljeni kasnije u tekstu. Ono što je obavezno pre bilo kakvog tretmana hormonima je adekvatno rashlađivanje krava. U tekstu ćemo se skoncentrisati na glavne reproduktivne procese kod krava koji su pogođeni toplotnim stresom.

 

Sledeći tekst – UTICAJ TOPLOTNOG STRESA NA REPRODUKCIJU KRAVA – ZAKLJUČAK

 

Prevela i prilagodila
Katarina Šolaja
Maj 2022