Poslednjih decenija dvadesetog veka u poljoprivredi se usled promena u ekonomiji promenio pristup i u proizvodnji.
Globalni trend, koji i dalje traje, je ukrupnjavanje poljoprivrednih poseda, intenziviranje i specijalizacija poljoprivredne proizvodnje. Sve ove promene imaju veoma negativan uticaj na očuvanje biološke raznovrsnosti.
Raznovrsnost vrsta i genetička raznovrsnost goveda se mogu posmatrati kao povezani i kao nezavisni problemi. Uzmimo primer buše, domaće autohtone rase. Baš zbog promena prioriteta i povećanja efikasnosti u poljoprivrednoj proizvodnji, buša je kao rasa kombinovanih karakteristika potisnuta od strane domaćeg šarenog i simentalca, a kasnije i specijalizovanih rasa za prozvodnju mleka i mesa. Danas je populacija buše izrazito mala, ima je još u Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji, Bugarskoj i Grčkoj. Najveće stado u Srbiji se nalazi na Staroj planini i broji tek oko 400 krava. Dakle, problem očuvanja ove rase, a samim tim i očuvanja raznovrsnosti vrsta je jasan, a nastaje zbog malog broja ljudi zainteresovanih da se sa ovom rasom bave, kao i veličine populacije. U slučaju malih populacija, kao što su razne populacije buše, zajednički preci su bliži jedni drugima, te jedinke imaju više srodnika. Zbog toga su individue u ovim malim populacijama u međusobno bližoj povezanosti. U tom slučaju češće dolazi do parenja u srodstvu, te se povećava šansa da dve individue u populaciji budu nosioci kopije gena istog porekla (zajedničkog pretka). Posledica je da stepen homozigotnosti raste, a samim tim i problem očuvanja genetičke raznovrsnosti u populaciji koju posmatramo. Buša je odličan primer povezanosti između očuvanja raznolikosti vrsta i genetičke varijabilnosti.
Sa druge strane imamo problem očuvanja genetičke raznovrsnosti kod holštajna, koji je nastao iz potpuno drugih razloga. To je rasa za intenzivnu farmsku proizvodnju i možemo je sresti od Novog Zelanda, preko Saudijske Arabije, Izraela, Rusije, sve do Latinske i Severne Amerike. Samo u SAD ima oko 8 miliona holštajn krava. Dakle, ova rasa je najpoznatija, najrasprostranjenija i najmlečnija rasa mlečnih goveda na svetu i definitivno nije ugrožena vrsta. Međutim, usled globalizacije, upotrebe tehnologije veštačkog osemenjavanja, tehnologije genomske analize i neprestane potrebe da se bude što efikasniji i što produktivniji u holštajn populaciji dolazi do naglog povećanja koeficijenta inbridinga. Prosečan nivo koeficijenta inbridinga kod teladi rođene u Sjedinjenim Američkim Državama u 2019-oj godini je bio 8%, 2011-te godine prosek je bio 5.76%, a 1980 godine je bio manji od 2%. Slične trendove uočavamo i u populacijama holštajna u zemljama Zapadne Evrope i Australije. Ovaj porast u srodstvu na nivou populacije je prouzrokovala želja odgajivača da prilikom VO koriste seme bikova čije će ćerke da budu najefikasnije, najprofitabilnije ili najbolje rangirane. Tako smo došli u situaciju da je većina relevantnih bikova, čije se seme danas koristi u svetu, poteklo od dva bika iz 50-tih i 60-tih godina prošlog veka. Njihova imena su Round Oak Rag Apple Elevation i Pawnee Farm Arlinda Chief. Ovaj trend rasta koeficijenta srodstva i koeficijenta inbridinga se nastavlja i predviđa se da će biti i viši u godinama koje dolaze.
U oba slučaja i kod buše i kod holštajna, kontrolisanje srodstva, na nivou stada ili cele populacije, postaje ozbiljan faktor koji pored toga što pomaže u očuvanju genetičkog diverziteta utiče i na profitabilnost farmera. Zato ću se u sledećih nekoliko tekstova baviti temom merenja i kontrolisanja srodstva u populaciji goveda.
Vladan Ćirić
Mart 2021