Krave koje otele žensku telad, daju značajno veće količine mleka u laktaciji, pokazuje studija Katie Hinde u kolaboraciji sa Barry Bradford-om, Abigail Kennedy, John Clay-om i Kansas State Univerzitet-om.
Ovim istraživanjem obuhvaćeno je 1.49 miliona krava Holštajn rase i analizirano je 2.39 miliona laktacijskih zapisa o proizvodnji u periodu od 1995 do 1999 godine. Istraživanje je imalo za cilj ispitivanje uticaja pola ploda (teleta) na sposobnost mlečnih žlezda njihovih majki da sintetišu mleko u toku laktacije. Otkriveno je su krave koje su otelile ćerke (žensku telad) u proseku proizvele 100 do 150 kg mleka više u standardnoj laktaciji. Istraživanje, dalje kaže, da je ovo povećanje mlečnosti bilo najizraženije kod krava u prvoj laktaciji i da nije uticalo na sadržaj mlečne masti i proteina, odnosno kvalitet mleka.
Biološki mehanizmi iza ovog fenomena nisu potpuno poznati. Funkcionalni razvoj mamarnog sistema se događa u toku trudnoće (steonosti). Predpostavlja se da se hormoni ploda i placente, koji se otpuštaju u krvotok majke i utiču na razvoj mlečne žlezde u toku trudnoće, razlikuju kod muškog i ženskog ploda.
Međutim, pol teleta ne utiče samo na proizvodnju u sledećoj laktaciji. Kako su krave u normalnim uslovima često i steone i proizvode mleko, pol teleta utiče na količinu proizvedenog mleka i u trenutnoj laktaciji. Tako je dalje istraživanje pokazalo da su krave koje su otelile žensku telad i u prvoj i drugoj laktaciji proizvele oko 445 kg mleka više, od krava koje su dva puta otelile sinove (bikove), u toku te dve laktacije. Kako bi nam lakše objasnili naučnici su napravili sledeći model:
Objašnjenje modela: Uticaj pola teleta na proizvodnju mleka u prve dve laktacije
Pol teleta u Steonosti 1 utiče na proizvodnju mleka u Laktaciji 1 i Laktaciji 2, zbog uticaja na razvoj vimena u toku Steonosti 1. Kako se Steonost 2 obično preklapa sa proizvodnjom mleka u Laktaciji 1, pol teleta u Steonosti 2 deluje i na proizvodnju mleka u Laktaciji 1. (Hinde et al., 2014)
Kako se korišćenjem seksiranog semena izgledi da dobijete žensko tele povećavaju sa oko 50 na 90 procenata, ovo ostaje jedini poznati način za povećanje broja ženskog potomstva i „ženskih trudnoća“ u stadu. Navedeno istraživanje je važno zbog toga što nam pokazuje koliki uticaj primena ove tehnologije može imati na povećanje proizvodnih rezultata, naročito ako se seksirano seme koristi za osemenjavanje junica. Pri tome ne uzimamo u obzir brži genetski napredak i mogućnost oštrije i intenzivnije selekcije ženskih grla koji se podrazumeva implementacijom ove tehnologije. Ako Vam povećanje proizvodnje od 200 do 300 kg mleka u toku prve laktacije nije samo po sebi dovoljan razlog da junicu osemenite seksiranim semenom, nijedan drugi razlog neće biti dovoljan.
Više o ovom istraživanju možete pročitati OVDE.
Vladan Ćirić
April 2020