U prošlom tekstu smo pričali o pokazateljima reproduktivnih rezultata, sada nastavljamo sa primerima dobre proizvođačke prakse i pričamo o repro evidenciji i detekciji estrusa.
Shema 4. – Od čega zavisi uspešnost u reprodukciji, Cook 2009
Osnovni razlog održavanja visokih reproduktivnih rezultata nekog stada mlečnih krava je postizanje pozitivnih ekonomskih efektata proizvodnje kroz maksimalnu proizvodnju mleka (redovna teljenja), manje isključivanje proizvodnih grla iz dalje reprodukcije i povećanje broja teladi po kravi. Visoka reproduktivna efikasnost pozitivno utiče i na smanjenje troškova proizvodnje (viši broj visoko proizvodnih dana po kravi, smanjenje troškova lečenja i osemenjavanja). Takođe, visoka reproduktivna efikasnost ukazuje i na dobro opšte zdravstveno stanje stada.
Struktura gubitaka u reprodukciji je sastavljena od gubitaka koje se tiču neuspeha u osemenjavanju, embrionalnog uginuća i abortusa.
Shema 5. – Struktura gubitaka u reprodukciji, Cook 2009
Kako bi ove gubitke sveli na minimum, prvi korak, postavljanje tačne i potpune evidencije o reproduktivnom radu, a zatim i postavljanje sistema rada i repro protokola.
Reproduktivna evidencja
Vođenje tačne, detaljne reproduktivne evidencije, predstavlja važan faktor uspešne reprodukcije stada. Iz nje u svakom momentu, brzo i lako, treba da se dolazi do svih podataka koji su bitni za reproduktivnu aktivnost pojedinih grla i čitavog stada. Netačna evidencija može imati samo negativne posledice na donošenje odluka. Ovi podaci moraju pokazitivati šta se sa svakim pojedinačnim grlom dešavalo, kako bi se mogao adekvatno planirati. Podaci moraju biti sumirani, jasno tabelarni prikazani i redovno analizirani. Samo se takva evidencija može iskoristiti za:
- procenu i ocenu reproduktivnog statusa stada,
- definisanje ciljeva i praćenje promena rezultata
- definisanje i izmenu strategije, sistema i pojedinačnih repro protokola
- procenu stepena i razloga smanjenog fertiliteta pojedinih grla, kao i celog stada,
Kako bi podaci bili tačni, a samim i evidencija korisna, važno je:
- odabrati i koristiti efikasan metod obeležavanja životinja,
- definisati način prikupljanja i prezentacije potrebnih reproduktivnih podataka,
- proveravati logičnost dobijenh podataka.
Reproduktivna evidencija se sastoji iz dve grupe podataka – privremenih i stalnih. Privremeni podaci obuhvataju što veći broj podataka o reprodukciji grla: pojava estrusa, osemenjavanja, telenja, bolesti, veterinarski tretmani itd. Stalna evidencija se popunjava iz privremene i ona treba da obuhvati:
- identifikacioni broj grla, datum njegovog rođenja, pedigre i razlog isključivanja iz stada,
- zdravstveno stanje do početka reproduktivnog iskorišćavanja,
- evidencija osemenjavanja, telenja i laktacije,
- zdravstveno stanje, posebno reproduktivno, tokom perioda reproduktivnog iskorištavanja.
Kada je evidencija tačna i sistem evidentiranja reproduktivnih podataka postavljen, a oni analizirani i ciljevi određeni, pristupa se organizaciji sistema rada – određivanje metode detekcije estrusa, postavljanje protokola oko rukovanja semenom i tehnike osemenjavanja, postavljanje protokola vezanih za reproduktivne preglede, kontrolu i dijagnostiku.
Detekcija estrusa
Detekcija estrusa može biti samo vizuelna i u kombinaciji sa protokolima obeležavanja krava kredom ili flasterima, kao i sistemom za automatsku detekciju estrusa. Decenijama unazad, pojedine farme sa velikim brojem krava, veštačko osemenjavanje vrše samo nakon izazivanja estrusa nekom od hormonskih šema.
Vizuelno opažanje estrusa
Ako se detekcija estrusa radi vizuelno, preporučuje se da se krave posmatraju najmanje dva puta dnevno, jednom ujutru i jednom uveče. Krave treba posmatrati u periodima ne kraćim od 20 minuta, i to ne u vreme kada se krave hrane ili fokusiraju na drugu aktivnost kao što je muža. Nakon otkrivanja estrusa, uobičajena preporuka je da se osemenjavanje izvršava prema prema pravilu ujutru/uveče. To znači da ako je ako je estrus kod neke životinje prvi put uočen ujutru, tu životinju treba osemeniti 12 sati kasnije te večeri. Ako se prvi put estrus uoči u poslepodnevnim časovima, treba osemeniti 12 sati kasnije ujutru.
Ako posmatranje zbog vizuelnog otkrivanja estrusa dva puta dnevno, iz nekog razloga, najčešće organizacionog, nije moguća, treba modifikovati pravilo ujutru/uveče. To se radi, tako što se krave osemenjavaju u roku od 2 do 4 sata nakon uočavanja estrusa. Ako estrus detektujemo samo jednom dnevno početak estrusa nam je nepoznat, te čekanje od 12 sati može dovesti do situacije da kravu osemenjavamo izvan optimalnog perioda za oplodnju, o čemu ćemo detaljno kasnije govoriti.
Kako prepoznati estrus? Postoje sigurni znaci estrusa koje plotkinje ispoljavaju, a to su:
- Stajanje i čekanje da bude naskočena i/ili naskakivanje na druge životinje i ljude
- Otečena vulva
- Crvena i vlažna vagina
- Čista i bistra estralna sluz
- Zamazane sednjačne kosti i rep estralnom sluzi
- Evidencija ukazuje na ispoljavanje estrusa (poslednji je bio pre 21 dan)
Nepouzdani znaci estrusa su:
- Rika i nemir krava
- Smanjenje uzimanja hrane
- Smanjenje proizvodnje
- Spontano ugibanje leđa
Šema i protokol su jasni – ako primetite 3 sigurna znaka estrusa od 6 navedenih, kravu možete osemenjavati. Ako primetite samo 2 treba palpacijom proveriti da li ima sluzi, ako ima – možete osemeniti, ako nema – ne osemenjavate.
Važno je znati da visoke temperature, klizavi podovi u štali ili zdravstveni problemi mogu negativno uticati na ispoljavanje znakova estrusa. Bilo koja od navedenih stvari može smanjiti stopu detekcije. Kada je u pitanju vizuelno opažanje važno je zapamtiti da je stajanje životinje i nameštanje da bude zaskočena najvažniji znak estrusa koji govori da je životinja spremna za osemenjavanje
Najveći broj krava je u estrusu noću. Od 6 sati posle podne do 6 časova ujutru 70% ulazi u estrus. Iz tog razloga, se ova metoda često dopunjuje obeležavanjem repa kredom i flasterima za detekciju estrusa.
Protokoli obeležavanja kredom i flasteri
Obeležavanje kredom i flasteri za opažanje estrusa se koriste kao dopuna vizuelnoj detekciji estrusa. Kredom se obeležava rep, odnosno stavlja se oznaka na repnu glavu krave, tako se oznaka izbriše ili promeni kada na nju naskoči druga životinja. Na taj način se estrus može dijagnostikovati na osnovu odsustva ili promene oznake, u kombinaciji sa sekundarnim znacima i evidencije farme. Kod ove metode je najvažnije pravilno obeležiti kravu u suprotnom očitavanje može dovesti do lažnih pozitivnih rezultata. Flasteri za detekciju estrusa nam takođe ukazuju na koju je kravu naskakano. Nakon naskakanja, površina flastera će biti izgrebana i boja flastera će se promeniti u jarku boju, koju je lako uočiti, samim tim i identifikovati krave koje su u estrusu. Pravilno postavljanje falstera je takođe važno za dobijanje tačnih rezultata.
 |
 |
| Slike 2 i 3. – Pravilno obeležavanje repa kredom | |
Slika 4 – Flaster za detekciju estrusa
Sistemi za automatsku detekciju estrusa
Sistemi za automatsko praćenje ispoljavanja estrusa, kao što je Alta COW WATCH rade na osnovu tehnologija koje detektuju povećane aktivnosti. Prati se i meri vreme hodanja, broje koraci, prate skokovi i vreme stajanja, takođe se mogu pratiti i aktivnost vrata ili aktivnost ušiju. Većina ovih sistema preporučuje najbolje vreme za osemenjavanje svake životinje kod koje je detektovan estrus, u odnosu na to kada je estrus počeo. Ključno da se prate i poštuju sve preporuke koje sistem daje, ako se selektivno koriste podaci, rezultati će izostati. Danas većina modernih izmuzišta ima opciju da implementira neku od ovih tehnologija. Njihovo korišćenje se sve više povećava, naročito na farmama koje imaju problema sa obučenošću radnika u detekciji estrusa ili farmama koje žele da smanje upotrebu hormonskih šema u reprodukciji.
Slika 5. – Tagovi za noge i vrat sistema Alta COW WATCH
Slika 6. – Grafik za detekciju estrusa i preporuku vremena osemenjavanja u sistemu Alta COW WATCH
U sledećem tekstu pričamo o izazivanju ovulacije hormonskim šemama
Vladan Ćirić
Maj 2022