Napredak u istraživanjima i tehnologiji omogućio nam je dublje razumevanje složenih bioloških procesa i faktora okoline koji stoje iza proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda.
Kontinuirano razvijamo genetske procene za osobine koje imaju najveći uticaj na produktivni život životinje – uključujući zdravlje, plodnost, dugovečnost, funkcionalnu konformaciju i proizvodnju. Uvođenjem genomike ubrzali smo genetsko unapređenje tradicionalnih osobina i ostvarili napredak i kod novih osobina sa niskom naslednošću. Međutim, kako se ta genetska unapređenja odražavaju na Vašoj farmi? Da li Vi radite za svoje krave ili krave rade za Vas?
Iako funkcionalne osobine doprinose smanjenju troškova na farmi, proizvodnja je i dalje primarni izvor prihoda za proizvođače i mora se održavati kroz više laktacija. U skladu s tim, proizvodne osobine i dužina produktivnog života stada imaju najveći uticaj u Pro$ indeksu, dok u LPI indeksu kod holštajn rase proizvodnja i dugovečnost imaju relativnu težinu od po 40%. Prinosi mleka, mlečne masti i proteina spadaju među najpouzdanije i najnaslednije osobine, sa prosečnom pouzdanošću testiranih bikova od oko 90%. Čak i kod genomski testiranih mladih bikova bez potomstva, pouzdanost za proizvodne osobine često prelazi 70%.
Unapređenje proizvodnje tokom vremena
Prosečna kanadska holštajn krava rođena 1975. godine proizvodila je 6.907 kg mleka, 256 kg mlečne masti i 207 kg proteina (305 dana ME). Od tada su ove vrednosti gotovo udvostručene. Kod krava rođenih 2017. godine prosečna ME proizvodnja za 305 dana iznosila je 12.468 kg mleka, 495 kg masti i 403 kg proteina. Ovaj napredak rezultat je dva faktora: unapređenja menadžmenta i selekcije genetski superiornih životinja.
Stada mlečnih krava u Kanadi spadaju među najkvalitetnije vođena stada na svetu. Istorijski gledano, poboljšanja rezultata na farmama bila su uglavnom posledica unapređenja menadžmenta. Visok nivo primene novih tehnologija – kao što su savremeni sistemi muže, rana detekcija subkliničkih infekcija, poboljšan komfor krava, optimizacija obroka i široka upotreba softvera za upravljanje stadom – omogućava maksimalno iskorišćenje potencijala krava. Međutim, ukoliko je genetski potencijal stada nizak, potrebna su znatno veća ulaganja u menadžment kako bi se postigli visoki rezultati, što predstavlja gubitak i vremena i prihoda.
Selekcija gradi genetski potencijal životinja, dok menadžment određuje da li će taj potencijal biti ostvaren ili će životinja podbaciti u odnosu na očekivanja. Tokom vremena, uz uvođenje novih tehnologija koje omogućavaju brži genetski napredak, udeo nasledne osnove u ukupnim performansama stada postaje sve veći. To znači da je kod genetski superiornih životinja potrebna manja intervencija menadžmenta da bi se postigla visoka proizvodnja u prosečnom stadu.
Grafici ispod prikazuju povećanja proizvodnih rezultata na farmama tokom godina za prinose proteina, mleka i mlečne masti, redom, razdvojena na uticaj menadžmenta (plavo) i uticaj nasledne osnove komponentu (žuto), dok siva zona predstavlja bazni nivo proizvodnih prinosa za holštajn krave rođene 1975. godine. Udeo proizvodnih performansi na farmi koji potiče od genetskog faktora kontinuirano raste tokom vremena i danas predstavlja značajan deo ukupnog napretka – u nekim slučajevima čak i većinski deo.
Za prinos proteina vidimo povećanje stope genetskog napretka (nagib grafikona) približno u isto vreme kada su u Kanadi uvedene genetske procene za krave i LPI indeks (kraj 1980-ih i početak 1990-ih). Isto važi i za uvođenje genomike 2009. godine, koje je povećalo genetski napredak poboljšanjem tačnosti procena i skraćivanjem generacijskog intervala. Dobici ostvareni zahvaljujući genetici su kumulativni kroz generacije i donose dugoročne koristi. Svaki put kada selekcionišemo na veći prinos proteina, nadograđujemo već postignuti napredak. Zapravo, kod holštajn krava rođenih 2017. godine, 57% kumulativnog poboljšanja proizvodnje proteina od 1975. godine potiče od genetike, dok je preostalih 43% rezultat unapređenih praksi upravljanja stadom.
Za količinu proizvedenog mleka prisutan je sličan trend, pri čemu se relativno unapređenje proizvodnih performansi na farmama postepeno pomeralo sa menadžmenta ka genetici (Slika 2). Takođe, kod krava rođenih 2017. godine, 61% ukupnih dobitaka ostvarenih od 1975. godine potiče od genetike, dok je 39% rezultat unapređenog upravljanja.
Grafik 3 pokazuje da je prelazak napretka sa menadžmenta ka genetici bio relativno sporiji kada je reč o prinosu masti, pri čemu obe komponente približno jednako doprinose (46% : 54% u 2017. godini) kumulativnom poboljšanju ostvarenim od 1975. godine. To je najverovatnije posledica činjenice da se performanse masti lakše unapređuju prilagođavanjem obroka u ishrani. Iako postoji dosta menadžment praksi koje mogu povećati proizvodnju masti, povećanje prinosa proteina putem manipulacije ishranom je znatno teže – i skuplje. Dugoročnije rešenje je povećati značaj proizvodnje masti u vašim genetskim ciljevima selekcije i odlukama.
Dugoročni trendovi
U sistemu obračuna cene mleka, mlečna mast postaje sve vrednija komponenta. Istorijski gledano, selekcioni pritisak u okviru proizvodne komponente LPI indeksa bio je znatno više usmeren ka proteinu nego ka masti. Ovaj odnos je vremenom prilagođavan kako bi bolje odražavao aktuelne ekonomske uslove i sistem plaćanja mleka. Najnovija izmena LPI indeksa iz 2019. godine dovela je do toga da 60% proizvodnog naglaska bude usmereno na povećanje prinosa masti, dok je preostalih 40% usmereno na protein.
Sličan trend možemo očekivati i kod funkcionalnih osobina, kako selekcijom stvaramo robusnije i dugovečnije krave. Funkcionalne osobine povećavaju profitabilnost jer omogućavaju kravi da dostigne svoj puni proizvodni potencijal, ali i smanjuju troškove povezane sa lošim zdravljem i slabom plodnošću. Menadžment i dalje ima važnu ulogu, naročito kod osobina sa nižom naslednošću, ali je dugoročni genetski cilj stvaranje stada koje je lako za upravljanje – tako da krave rade prekovremeno, a ne farmer.
Preveo i prilagodio:
Vladan Ćirić
januar 2026.
