Kako u Srbiji raste broj farmi sa robot izmuzištima, tako se menjaju i selekcijski fokusi, te se sve više koriste bikovi čije ćerke dobro funkcionišu u sistemima sa automatskom mužom.
Pristup odgajivača i selekcionera pri biranju bikova za ovakve farme se evolucijom robota menjao, te sam odlučio da u seriji tekstova pokušam da ukažem na čemu farmeri koji planiraju uvođenje ovih sistema treba da rade već danas. U ovom, prvom tekstu po redu, ćemo se baviti konformacijom vimena.
Jedino što razlikuje farme sa klasičnim izmuzištem od farmi sa automatskim je to da umesto čoveka muzne jedinice postavlja robot. Pored toga što se kod robota neprestano usavršava sposobnost, brzina i efikasnost vezivanja muznih jedinica za vime, i dalje postoje ograničenja u onome što robot može da uradi te se pojavljuje potreba da se kod selektiranja bikova ili formiranja indeksa za farmu sa automatskom mužom naglasak stavi na pojedine osobine. U pitanju su, pre svega, konformacija vimena i funkcionalne osobine vezane za mužu (brzina muže, temperament i td..).
Konformacija Vimena. Cilj selektiranja je dobiti kravu kojoj će robot najbrže moguće prikačiti muzne jedinice, samim tim će krava manje vremena provoditi u izmuzištu, a robot će obaviti veći broj muža u jedinici vremena (po danu ili po satu), odnosno, biće efikasniji. Raspored i dužina sisa su dugo bili jedan od najvažnijih kriterijuma pri odabiru bikova, međutim, kako se roboti usavršavaju, sve manje krava se škartira zbog ove dve osobine.
Što se rasporeda sisa tiče, idealno rastojanje između zadnjih sisa je 4 do 5 cm, što je u kanadskim i američkim testovima negde oko “nule” (proseka populacije). Zadnje sise koje su isuviše blizu ili skroz slepljene i čoveku, muzaču otežavaju ili onemogućavaju postavljane sisnih čaša. Sa druge strane, isuviše udaljene zadnje sise dugoročno predstavljaju veći problem. Kroz laktacije kod krava popuštaju veze vimena i centralni ligament, te se sise još više udaljuju i robot sve teže uspeva da ih prikači na muznu jedinicu, te muža traje duže. Prednje sise treba da su što bliže – u kanadskom testu ocena iznad 5 u američkim iznad 1.00 – problem pri kačenju prednjih sisa nastaje uglavnom kada su isuviše udaljene, nikada ne nastaje zato što su prednje sise isuviše blizu. Idelana dužina sisa je izmedju 3.5 i 4 cm, na sisama koje su ekstremno kratke – ispod 2 cm, muzne čaše gube vakum i onda često spadaju. Sa druge strane ekstremno dugačke sise (više od 6 cm), se vrlo često lome pri hvatanju, naročito ako su koso postavljene, što direktno utiče na kvalitet muže, očuvanje funkcije i zdravlja sisa i brzinu muže.
Poslednjih godina, više pažnje se posvećuje odabiru bikova čije ćerke imaju jake veze, snažan centralni ligament i plitko vime. Cilj je dobiti kravu čije vime će moći da podnese visok nivo proizvodnje i očuva poželjan raspored sisa i dubinu vimena kroz više laktacija. Budite sigurni da prvotelka koja ima slabo vezano ili duboko vime sa slabim centralnim ligamentom i isuviše širokim sisama i kojoj se u prvoj laktaciji sporije kači muzna jedinica, u drugoj laktacije postaje problem. Ona postaje životinja koja koči saobraćaj kroz robota i direktno utiče na smanjenje broja muža u danu a samim tim utiče i na smanjenje proizvodnje mleka kod drugih krava.
Na kraju, moram da napomenem da se neki bikovi preporučuju za farme sa robot mužom, a vrlo često to nisu. Priča je malo kompleksnija, a ja ću pokušati da Vam objasnim. To su obično bikovi koji daju ćerke sa raširenim i dugačkim sisama, te slabijim centralnim ligamentom i često vrlo “tankim” ocenama za dubinu i veze vimena. Najčešće potiču iz linija bikova SUPERSIRE, SUPERSHOT, AltaTOPSHOT, MAYFLOWER, SNOWMAN, FREDDIE a ponekad i iz JEDI-eve linije. Obično u testu imaju oznaku da su za farme sa robot mužom, ili imaju indeks za robot mužu viši od proseka. Ti bikovi su ustvari korektori. Ako ih sparite sa kravama koje imaju ekstremno približene i kratke sise dobićete ono što Vam treba, međutim, ako ih stavljate na krave sa već poželjnim položajem i dužinom sisa ili na krave sa raširenim i dugačkim sisama dobićete krave koje nisu ono što bi ste želeli i ono što Vam treba. Poenta je sledeća – kao i kod selektiranja na druge osobine, jedna oznaka ili ukupna priplodna vrednost ne znače ništa, ako se sa njom ne radi pravilno. Selektiranju na ove osobine, mora da prethodi ocena svake prvotelke i ozbiljna analiza porekla stada. Rezultat treba da bude predlog plana osemenjavanja i to je jedini način postizanja genetskih pomaka u željenom smeru. Nastavak sledi…
Vladan Ćirić
Januar 2021