Infektivni rinotraheitis/ pustulozni vulvovaginitis goveda
(Infectious bovine rhinotracheitis/infectious pustular vulvovaginitis – IBR/IPV)
Infektivni rinotraheitis/ pustulozni vulvovaginitis goveda je virusno oboljenje goveda koje se manifestuje različitim kliničkim simptomima od rinotraheitisa, pustuloznog vulvovaginitisa, balanopostitisa, konjunktivitisa, pobačaja, enteritisa, generalizovanog oboljenja teladi do encefalitisa. Uzročnik je herpesvirus 1 goveda (BoHV1).
Kao i kod drugih vrsta, i kod krava je herpesvirusna infekcija doživotna, a reaktivira se posle svakog stresa (porođaj, transport, visoke spoljašnje temperature, loši uslovi gajenja, loše ophođenje sa životinjama – dobrobit).
Ova bolest je veoma raširena među govedima, pa se lako može uneti na farmu. Najčešći putevi unosa su kupovinom novih grla koja ne ispoljavaju kliničke simptome, a zaražena su, zatim preko posetilaca koji ne nose zaštitnu opremu, preko radnika koji imaju goveda kod kuće, preko vozila koja ulaze na farmu, a nisu dezinfikovana, prirodnim pripustom sa bikovima koji nisu testirani itd.
Razlikuju se dve forme ove bolesti, genitalna i respiratorna, koje se veoma retko mogu pojaviti istovremeno na jednoj farmi.
Genitalna forma se najčešće javlja kod mlečnih krava ali često prolazi neopaženo. Infekcija krava uobičajeno nastaje polnim putem, kako nakon prirodnog pripusta sa zaraženim bikom, tako i nakon veštačkog osemenjavanja zaraženim semenom. Međutim, genitalna forma kod krava može nastati i bez koitusa. Akutna faza traje 4-5 dana. Obolele životinje imaju povišenu telesnu temperaturu, depresivne su i slabo jedu, obično se odvajaju od drugih životinja, stoje same, držeći rep odmaknut od vulve. Sluzokoža vulve je otekla, pojavljuje se iscedak iz vagine, a potom se na sluzokoži vulve i vagine uočavaju pustule koje se međusobno spajaju i prelaze u lažne membrane, da bi za 10-14 dana potpuno zacelile. Simptomi kod zaraženim bikova su slični, uz razvoj balanopostitisa. Seme od zaraženih bikova može biti infektivno. Ipak, čak i nakon osemenjavanja zaraženim semenom ili nakon prirodnog pripusta sa zaraženim bikom, krave ostaju gravidne dok gravidne krave veoma retko imaju pobačaje usled genitalne forme ovog oboljenja.
U našoj zemlji, u skladu sa zakonskom regulativom, bikovi u centrima za veštačko osemenjavanje se redovno testiraju na IBR/IPV, kao i svaka serija uvezenog semena.
Respiratorna forma je tipična kapljična infekcija koja se karakteriše povećanom telesnom temperaturom, slabim apetitom, depresijom, iscetkom iz nosa koji je u početku bistar i vodenast, a potom prelazi u sluzav i gnojav (purulentan), konjunktivitisom, otežanim disanjem i kašljem. Nekomplikovani slučajevi prolaze za 5-10 dana. Ukoliko je došlo do infekcije gravidnih krava, pobačaji se dešavaju najčešće između 4. i 7. meseca graviditeta.
Na osnovu kliničkih simptoma može se posumnjati na IBR/IPV, ali se definitivna dijagnoza postavlja u laboratoriji dokazivanjem samog uzročnika.
Ova bolest je veoma raširena, a štete koje pritom nanosi su ogromne. Ipak, IBR/IPV se može uspešno kontrolisati i iskoreniti. U te svrhe se danas koriste komercijalne vakcine, a takođe postoji mogućnost proizvodnje štalskih vakcina.
Autor teksta: Dr sci.vet.med. Vesna Milićević
Naučni institut za veterinarstvo Srbije