Nastavljamo da pričamo o dislokacijama. Danas će tema biti uzroci nastanka, odnosno etiologija, i simptomi, odnosno klinička slika.
Uzroci nastanka ovog poremećaja mogu biti višestruki, i postoji nekoliko teorija, za koje se pretpostavlja da mogu dovesti do pojave dislokacija. Jedna od teorija je da je materica svojom veličinom u periodu pre teljenja potiskivala burag napred i na levo, i da je nakon porođaja došlo do stvaranja praznog prostora, gde sirište pronalazi put i dislocira se. S obzirom da se zna kolika je zapremina buraga, teško je poverovati u njegova značajnija pomeranja, tako da dosta autora ne priznaje ovu teoriju. Druga teorija, dosta prihvatljivija, je da su endotoksini uzrok problema. U periodu nakon teljenja su česte bakterijske infekcije materice i vimena. Te bakterije, produkuju endotoksine, a znamo da je u tom period oslabljena detoksikaciona funkcija jetre. Sve to dovodi do ATONIJE sirišta, odnosno do narušavanja motoričke aktivnosti sirišta, što je osnovni preduslov da se sirište dilatira, napuni gasom i dislocira. Sledeća od teorija, po nama sigurno najvažnija, kao što se i u praksi pokazalo, su GREŠKE U ISHRANI, i to pre svega u periodu zasušenja i naravno u tranzicionom periodu. Ishrana preživara, kao jedna jako komplikovana grana stočarstva, zahteva puno pažnje, pisanja, vremena i znanja, tako da ćemo napomenuti samo ukratko osnovne greške u ishrani. Krave zbog visoke proizvodnje, jedu puno sočna i koncentrovana hraniva, manje kvalitetna kabasta hraniva, koja su neophodna zbog NDF vlakana, koja su važna za motoričku aktivnost sirišta. Greške se zatim prave u periodu zasušenja, davanjem prekomernih količina energetskih hraniva, gde se krave jednostavno pregoje i nakon teljenja startuju sa problemima kao što su ketoza i masna jetra, stvarajući odličan preduslov za nastanak dislokacije.
Simptomi kod dislokacije, zavise od oblika u kom se javljaju. Kod levostrane dislokacije sa dilatacijom, krave prestaju da uzimaju koncentrovani deo obroka, jedu kabasta hraniva, i mogu dobiti tzv.perverzni apetit, gde krava uzima slamu iz prostirke, zemlju, itd. Smanjena je proizvodnja mleka, na oko 60%. Mogu imati ketozu, indigestiju i količne bolove. Za razliku od levostrane, za koju se može reći da je metabolički poremećaj, desnostrane dislokacije su dosta nepoznanica i dan danas. Smatra se da je desnostranoj dislokaciji prethodio neki jak bol, gde je došlo do jakog grča izlaznog dela sirišta, odnosno pylorospazma, gde je onemogućen izlazak gasova i pasaža sadržaja i dolazi do brzog nakupljanja gasova gde sirište za veoma kratko vreme promeni položaj na desnu stranu. Kad se ovo desi, krava ima slične simptome kao kod levostrane, samo malo jačeg inteziteta. Kada sirište ode na desnu stranu, velike su šanse da dođe i do njegovog uvrtanja, odnosno volvulusa, gde dolazi do nakupljanja velike količine sadržaja u lumen sirišta, kada on povećava svoju zapreminu višestruko. U ovom slučaju, krave prestaju potpuno da jedu, čak i vodu da piju, imaju jake abdominalne bolove, pokazuju znake dehidracije, upale oči i slično, i značajno smanjuju proizvodnju mleka, svega na par litara. Ovo stanje zahteva hitan hiruški zahvat ili prinudno klanje.
O rešavanju ovog problema hiruškim putem, pisaćemo u sledećem tekstu.
Veterinarska Klinika DOO, Kać
Mart 2021