Tokom proteklih decenija veštačko osemenjavanje (VO) je postalo nezamenljiv segment stočarske industrije.
Danas je to rutinska procedura na farmama mlečnih krava i 85% životinja je “poreklom” od VO. Pored fertilnosti krava i semena, tehničke obučenosti osoblja koje obavlja osemenjavanje, higijena je presudni faktor u postizanju prihvatljivih rezultata u reprodukciji. U toku VO, neće samo seme dospeti u matericu već i bakterije. Stoga se preporučuje korišćenje dodatne, higijenske navlake uz korišćenje standardne (plastične) navlake za osemenjavanje.
Ove higijenske navlake dužine 44 cm su razvijene sa ciljem sprečavanja vaginalne kontaminacije i smanjenja rizika “unošenja” bakterija u matericu koje izazivaju endometritis i utiču na plodnost. Pistolet se “puni” pajetom semena i na njega se stavlja standardna navlaka, a nakon toga se navlači dodatna higijenska navlaka (slika 1).
U donjoj trećini higijenske navlake se nalazi prorez za prst koji omogućava fiksaciju navlake tokom “unošenja” pistoleta u vaginu i tokom samog osemenjavanja (slika 2).
Pistolet sa pajetom, na kome se nalaze standardna i higijenska navlaka se uvodi u vaginu. Pre ulaska pistoleta u cervix (grlić materice), higijenska navlaka se povlači unazad i na taj način se osigurava da bakterije iz vagine i spoljašnje sredine ne dospeju u matericu. Tanak i elastičan materijal od koga je sačinjena higijenska navlaka omogućava laku perforaciju navlake vrhom pistoleta. Osemenitelj pomoću prsta (koristeći prorez za prst) povlači navlaku ka sebi što omogućava inseminaciju jednom rukom (slika 3 i Slika 4).
Bakterijska kontaminacija materice, naročito E. coli, je usko povezana sa povećanim nivoima lipopolisaharida (LPS) jer se ovi veliki molekuli nalaze u spoljašnjoj membrani Gramnegativnih bakterija. LPSi deluju kao endotoksini koji pobuđuje snažne imune reakcije što indukuje stvaranje polimorfonuklearnih neutrofila (PMN). Opšte je poznato da prisustvo semena u materici izaziva lokalni imuni odgovor koji obično prođe u roku od nekoliko sati (Schuberth i sar. 2008). Veći nivo PNM u materici četiri sata nakon osemenjavanja je opisan kao potencijalni indikator subkliničkog endometritisa, koji izaziva smanjenu stopu koncepcije (Conception rate) (Kaufman i sar. 2009).
U nekoliko studija ispitivano je štetno delovanje LPSa na razvoj embriona kod goveda. Oocite izložene LPSima u toku sazrevanja, nakon oplodnje imaju manje šanse se razviju do stadijuma blastociste, a embrioni izloženi produktima upalnih procesa imaju manje trofoblasta što povećava rizik od embrionalnih gubitaka (Gilbert RO. 2011).
Takođe, kao posledica infekcije materice pojavljuju se i dodatni troškovi, kao što su troškovi lečenja, smanjena količina mleka i manja plodnost. Uprkos velikom naporu da se endometritisi „stave pod kontolu“, broj tretiranih životinja zbog endometritisa na godišnjem nivou konstantno raste od 2001. godine. Pored toga, dokazano je da je 30 – 60 % svih abortusa posledica infekcije materice.
U 2011. godini je sprovedena studija na Univerzitetu Ohajo (University of Ohaio) koja je pokazala pozitivan efekat higijenskih navlaka na prevenciju infekcija materice, ali i na povećanje stope steonosti (Pregnacy rates) (Schuenemann GM. i sar. 2011). Istraživanjem je obuhvaćeno 1158 prvotelki i 1062 starijih krava u laktaciji koje su sinhronizovane Ovsinch protokolom. Ukupno je izvršeno 2843 osemenjavanja, a krave su nasumično bile osemenjene sa ili bez higijenske navlake. Za procenu kontaminacije materice uzimani su uzorci (brisevi) sa vrha pistoleta kako bi se identifikovala količina i vrsta bakterija.
Rezultati veoma jasno pokazuju zaštitnu ulogu higijenskih navlaka. Uzorci sa 98,2% pistoleta koji nisu bili zaštićeni higijenskim navlakama pokazuju rast kultura bakterija na laboratorijskim podlogama, naspram 51,9% uzoraka uzetih sa „zaštićenih“ pistoleta. Sličan trend je uočen i kod gustine bakterijskih kolonija. Naime, većina pozitivnih uzoraka sa pistoleta zaštićenih higijenskom navlakom imala je slabiji rast kolonija, dok su pozitivni uzorci sa nezaštićenih pistoleta pokazivali jači bakterijski rast, pri čemu je E.coli bila najzastupljenija.
Da bi se isključili tehnički i spoljašnji faktori kao izvori varijacija u ovom eksperimentu, sva osemenjavanja su obavljena od strane istog tehničara u istom stadu. Rezultati jasno pokazuju pozitivne efekte higijenske navlake na uspešnost osemenjavanja. Grupa mlečnih krava koja je osemenjena sa higijenskom navlakom je imala višu steonost (30,1%) u odnosu na grupu koja je osemenjena bez higijenske navlake (25,4%).
U drugom istraživanju, takođe na Univrzitetu Ohajo, praćene su stope steonosti (PR) u zavisnosti da li je u pitanju prvo ili drugo osemenjavanje. Kada se sva osemenjavanja uzmu u obzir, stope steonosti su bile 42,7% i 36,1% u korist grupe krava prilikom čijeg osemenjavanja su korišćene ove navlake. Prilikom prvog osemenjavanja nisu uočene velike razlike, 43,80% sa higijenskim navlakama i 43,01% bez higijenskih navlaka, međutim nakon drugog osemenjavanja efekat higijenskih navlaka postaje očigledan. Stope steonosti su bile znatno više (43,8%) kod krava osemenjenih sa higijenskom navlakom u odnosu na krave osemenjene bez higijenske navlake (32,3%) (S. Bas i sar. 2011).
Zaključak
Ovakvi rezultati naglašavaju značaj higijene u toku VO i ukazuju na prednosti korišćenja dodatnih, higijenskih navlaka sa ciljem smanjenja mogućnosti spoljašnje kontaminacije materice prilikom osemenjavanja, naročito bakterijom E.coli.
Na kraju, čistoća sveukupnog procesa osemenjavanja mora biti prioritet da bi se postigli odgovarajući reproduktivni rezultati.
Prevedeno sa sajta www.minitube.de
Autor teksta: Dr. Eva Held, Minitüb GmbH