U prethodnom tekstu smo pričali o tome šta je genom i kako se čita, a u ovom, pričamo o tome šta jedna farma može da uradi sa informacijama dobijenim iz rezulta genomske analize.
Pre nego što počnemo, važno je reći da korišćenje genomike ne menja sistem selekcije. Praktično, osnovni zadatak selekcije ostaje postizanje genetskog napetka za osobine koje su nam važne. To postižemo kroz definisanje selekcijskih ciljeva, formiranje indeksa priplodnih vrednosti na osnovu ciljeva, odabir bikova za VO i rangiranje plotkinja u stadu na osnovu tog indeksa, te izrada plana VO uzimajući u obzir nivoe koeficijenta inbridinga i genetski potencijal svake životinje pojedinačno.
Polazna tačka u selekciji je procena trenutnog ili početnog stanja genetskog potencijala. Procena se može obaviti na dva načina – iz porekla i postignutih rezultata na farmi ili genomskom analizom. Prva prednost korišćenja genomske analize u odnosu na selekciju preko pedigrea i farmskih rezultata je viši nivo pouzdanosti informacija sa kojima raspolažemo, dok je druga najvažnija prednost genomske analize je brzina dobijanja informacije.
Uzmimo za primer farmu holštajna ili simentalca koje se bave intenzivnom proizvodnjom mleka. Na takvim farmama, genomska analiza se koristi kako bi se visokom pouzdanošću identifikovale genetske karakteristike koje utiču na mlečnost, dugovečnost, plodnost, otpornost i druge faktore koji utiču na profitabilnost ili funkcionalnost neke životinje. Sada se postavlja logično pitanje – kada farmer raspolaže sa tim visoko pouzdanim i kvalitetnim podacima, šta dalje?
Navešću nekoliko praktičnih primera:
- Kao što sam ranije rekao, sistem selekcije se ne menja, menja se samo pouzdanost podataka o genetskom potencijalu. To znači da se i dalje u selekciji možemo baviti rangiranjem grupe životinja po genetskom potencijalu za osobine od interesa. Odličan primer je rangiranje stada i osemenjavanje seksiranim semenom bolje rangiranih životinja. Ideja je da se poveća verovatnoća da se od najboljih životinja dobiju ženska telad sa 50 na 85-90%.
- U slučaju da zbog intenzivnog korišćenja seksiranog semena postoji višak junica na farmi, rezultati genomske analize se mogu koristiti prilikom odabira životinja za prodaju.
- U slučaju da nema viška junica, genomsku analizu koristimo kao alat koji će nam pomoći da junice korektivno parimo, zato što sa pouzdanošću od 70 do 80% znamo njene potencijale, prednosti i mane pre nego što uđe u laktaciju. Na ovaj način mi dobijamo jednu „steonost više“ za selekcijski rad sa relativno visokom pouzdanošću priplodnih vrednosti. Rezultat je povećanje intenziteta selekcije za osobine od interesa, odnosno, kumulativno povećanje genetskog napretka. Za proizvođača mleka to znači brže povećanje sposobnosti njegovog stada da proizvede više kvalitetnijeg mleka, da bude zdravije ili plodnije (u zavisnosti od toga koje su osobine u fokusu).
U suštini, korišćenje genomske analize se u selekcijske strategije i planove jedne farme može implementirati na različite načine. Uz pravilan rad i poznavanje prednosti i mana ove metode rezultati koji podrazumevaju povećanje genetskog napretka su sigurni. Primera ima mnogo, od američke i evropske populacije holštajna, preko nemačkog simentalca do različitih tovnih rasa. Zbog toga, smatram da je važno ohrabrivati srpske domaćine i proizvođače mleka da u selekcijsku praksu uvode genomsku analizu što pre.
Vladan Ćirić, jul 2023