Prethodni tekst – UTICAJ TOPLOTNOG STRESA NA PROIZVODNJU I KVALITET MLEKA
Mnogobrojni efekti toplotnog stresa na tovna goveda se vide pri višim THI vrednostima u poređenju sa mlečnim kravama. Ove razlike se javljaju zbog karakteristika određene rase, proizvodnje, brzine metabolizma, načina ishrane i menadžmenta životinja. Za razliku od mlečnih krava, uticaj toplotnog stresa na tovna goveda nije odmah merljiv zato što se ne odražava na dnevnoj proizvodnji životinje i varira u zavisnosti od više faktora. Ovi faktori se mogu grupisati prema rasi, fazi proizvodnje, i sistemu proizvodnje. U kojoj god fazi proizvodnje i sistemu proizvodnje se životinje nalaze, toplotni stres utiče primarno na dobrobit životinja.
Kao i kod mlečnih krava, toplotni stres kod tovnih goveda je povezan sa višim stepenom smrtnosti. Podaci ukazuju na povećanje smrtnosti od 5% kod tovnih goveda za 1oC povećanja temperature vazduha iznad praga tolerancije toplote (30 oC sa vlagom ispod 80% ili 27 oC sa vlagom iznad 80%). Uticaj se najpre vidi u promeni ponašanja, dahtanju, znojenju, povećanom unosu vode i smanjenom unosu hrane, opštoj neaktivnosti životinje. Sve to vodi ka smanjenoj proizvodnji.
U zavisnosti od toga u kojem je klimatskom pojasu određena rasa nastala, različita goveda su stekla različite nivoe otpornosti na toplotni stres. Na primer, ima dokaza da Brahman goveda (Bos indicus) bolje podnose toplotni stres nego Bos taurus (rase goveda koje se koriste u proizvodnji u našim područijima spadaju u Bos taurus goveda). Takođe, među rasama Bos taurus goveda postoje značajne razlike u toleranciji toplote. Na primer, studija Pereira et al. (2014) pokazuje da se krave rase limuzin uspešnije nose sa toplotnim stresom i da limitiraju porast telesne temperature uz niži stepen termoregulatornih reakcija u poređenju sa holštajn rasom. Kada se limuzin uporedi sa portugalskim rasama, ima iste ili bolje sposobnosti za održavanje stabilne telesne temperature. Uopšteno gledano, životinje u tovnoj kondiciji, životinje sa dužim, težim krznom, i životinje sa tamnom dlakom su osetljivije na toplotu.
U gajenju tovnih goveda se razlikuju priplodno stado i stado za tov (porast i završni tov), kao i bikovi i junice, koji se uglavnom gaje na različitim lokacijama. Zbog toga je uticaj toplotnog stresa različit između različitih kategorija. Kod krava, najveći uticaj ima na polju reprodukcije, a kod životinja u tovu najviše utiče na randman trupa. Što se tiče priplodnih krava, negativan uticaj na reprodukciju može biti relativno mali ukoliko se sezona osemenjavanja uskladi sa periodom godine kada nisu visoke temperature.
Kod završnog tova, negativni uticaj može donekle da se izbegne ako su kratki periodi toplotnog stresa praćeni dovoljno dugim periodom nižih temperatura kako bi se postigao kompenzatorni rast. Ipak, dokazano je da tovna goveda pod toplotnim stresom imaju niže priraste, i ako se zakolju neposredno nakon ovog perioda imaju manju telesnu masu, manju debljinu loja, lošiji kvalitet mesa po pitanju kiselosti (pH), mekoće i boje.
Širom sveta, tovna goveda se uglavnom gaje napolju i izložena su spoljašnjem uticaju, dok manji procenat vremena provode u zatvorenom sistemu. Uopšteno, postoje tri glavna sistema proizvodnje goveđeg mesa: pašnjački, završni tov u otvorenim štalama i završni tov u zatvorenim štalama. Zavisno od sistema, različiti faktori mogu uticati na pojavu toplotnog stresa. Pašnjački sistem se generalno koristi za priplodne krave, koje se drže u polu-prirodnim uslovima, tako što se drže na pašnjaku od proleća do jeseni. Ovaj polu-ekstenzivni sistem dozvoljava životinji da ispolji prirodno ponašanje kao odgovor na vremenske uslove. Ove životinje uglavnom imaju pristup hladu od drveća i mogućnost da se ohlade u vodi i na vetru. U završnom tovu na otvorenom, životinje se drže u ograđenom prostoru na otvorenom i dobijaju obrok sa visokim nivoom energije. Kako je kretanje životinja ograničeno, onemogućeno je ispoljavanje prirodnih obrazaca kretanja – sklanjanje na hladnija mesta, potraga za hladom itd. Pozitivni efekti u ovim sistemima su primećeni pri ishrani restriktivnim obrokom, i kod distribucije hrane noću, tako da u toku najtoplijeg dela dana jasle budu prazne. Takođe prskanje/kvašenje životinja i površine na kojoj se nalaze i obezbeđivanje hlada imaju pozitivne efekte.
Završni tov u zatvorenom sistemu je prihvaćen širom Evrope, gde se mlada grla drže u zatvorenim štalama na potpuno rešetkastom podu ili na dubokoj prostirci. U ovom slučaju direktna izloženost suncu je izbegnuta, ali životinje imaju druge probleme povezane sa promenama u klimatskim uslovima i zatvorenim prostorom, pogotovo ako su životinje došle iz otvorenog sistema držanja. Osim toga što su osetljiva na ekstremne indekse temperature i vlažnosti, goveda su posebno osetljiva na brze promene u uslovima sredine. Stoga, faktori koji imaju uticaja na toplotni stres su obrok sa visokim nivoom energije, uslovi okoline i mikroklimatski uslovi u štalama. Strategije za rashlađivanje u ovom slučaju uključuju promene sastava obroka, obezbeđivanje odgovarajuće količine dostupne vode i primenu nekog sistema za hlađenje (kao što su ventilatori). Veliki plafonski ventilatori su dali dobre rezultate u poboljšanju dobrobiti životinja, zdravlja i performansi, a takođe se kvalitet prostirke i vazduha popravlja sa povećanjem cirkulacije vazduha. Korišćenje vode za hlađenje životinja u zatvorenim sistemima se obično ne preporučuje zato što se povećava klizavost rešetkastog poda, ili vlažnost prostirke. Prskanje životinja može da ima i negativan uticaj na efikasnost oslobađanja toplote (stvaranje vodenog filma preko dlake životinje), posebno kada je uz visoku temperaturu prisutna i visoka vlažnost vazduha.
Zaključak
Kod tovnih goveda, toplotni stres negativno utiče na reprodukciju priplodnih krava, te smanjuje prirast kod grla u tovu, i negativno utiče na kvalitet mesa životinja u završnom tovu. Da bi održali količinu i kvalitet mleka i mesa proizvedenih na govedarskim farmama, treba da prilagođavamo menadžment klimatskim promenama. Promene mogu da se primene u različitim aspektima menadžmenta kao što su ishrana, selekcija otpornijih životinja, korišćenje sistema za odvođenje toplote, automatskih hranilica itd. Prilagođavanje na nove uslove sredine neće biti jeftino – u zatvorenim sistemima će se koristiti više energije za održavanje odgovarajućih uslova sredine, a u poluekstenzivnim i ekstenzivnim sistemima će se smanjiti proizvodnja zbog manje dostupnosti hrane i vode. Tako da će se održavanje dobrobiti i odgovarajućeg nivoa proizvodnje odraziti na cenu koštanja po kilogramu krajnjeg proizvoda.
Kako je reprodukcija „motor“ proizvodnje u govedarstvu – dalje ćemo pričati o negativnom uticaju toplotnog stresa na reproduktivne rezultate.
Prevela i prilagodila
Katarina Šolaja
April 2022