Globalno zagrevanje negativno utiče na poljoprivrednu proizvodnju širom sveta, a sektor stočarstva je najviše pogođen.
Međutim, efekat povišene temperature na domaće životinje neće biti isti u svim delovima sveta, s obzirom da zavisi od sistema gajenja i klimatskog područja. Osim direktnog efekta na životinje, globalno zagrevanje će imati uticaja i na plodnost zemljišta, dostupnost vode, prinose useva i cirkulaciju patogena. Osim tropskih područja u kojima temperatura već predstavlja veliki problem, područja koja će biti najviše pogođena su sub-tropske mediteranske zone, u kojima su životinje izložene značajnom toplotnom stresu od 3 do 5 meseci godišnje. Drugi kritični faktori u ovim oblastima su povezani sa velikom gustinom visokoproizvodnih životinja na specijalizovanim farmama. Međutim, pašnjački sistemi su u jednakoj opasnosti zbog indirektnog uticaja klimatskih promena na porast vegetacije i dostupnost vode.
Izloženost goveda nepovoljnim termalnim uslovima (kombinaciji visokih temperatura i vlažnosti vazduha) prevazilazi njihovu sposobnost da se oslobode toplote i vodi do povećanja telesne temperature koja prevazilazi fiziološke granice. Takvo stanje se naziva toplotni stres i narušava dobrobit i produktivnost mlečnih i tovnih goveda. U stanju toplotnog stresa smanjuje se unos suve materije i povećava unos vode, i dolazi do smanjenja efikasnosti apsorpcije hranljivih materija, a samim tim i do značajno smanjene proizvodnje životinja.
Kako bi se procenili istovremeni efekti faktora temperature i vlažnosti i kako bi smo mogli da procenimo rizik toplotnog stresa kod krava, koristi se indeks temperature i vlažnosti, takozvani THI (temeperature-humidity index).
U slučaju mlečnih krava, klimatske promene imaju značajan uticaj na sastav organskih i neorganskih komponenti mleka. Povećanje temperature takođe ima uticaja na proizvodnju sira. I randman i kvalitet sira se menjaju, pogotovo za one sireve koje se prave od sirovog, nepasterizovanog i nestandardizovanog mleka.
Toplotni stres kod tovnih goveda se obično smatra manje opasnim nego kod mlečnih goveda zato što tovna goveda imaju veći prag tolerancije po indeksu temperature i vlage što je posledica sporijeg metabolizma ovih životinja i manje proizvodnje telesne toplote. Iako bolje podnose, i tovne životinje će kompenzovati povišenu temperaturu dahtanjem, znojenjem i uriniranjem, i promenama u ponašanju kao što su smanjena aktivnost, povećana konzumacija vode i smanjena konzumacija hrane. Ishrana će se odvijati tokom najhladnijeg dela dana. Kao posledice ovih promena u načinu ishrane javljaće se metabolički poremećaji kao što je acidoza buraga. Glavne posledice su uglavnom manji prirast i smanjena plodnost i ženskih i muških grla.
U SAD su urađene procene ekonomskih gubitaka u stočarstvu kao posledica toplotnog stresa i došli su do zaključka da su gubici $897 miliona za mlečnu industriju i $369 za tovnu industriju godišnje. Ova serija tekstova će se fokusirati na glavne aspekte povezane sa uticajem toplotnog stresa na proizvodnju mleka, mesa i reprodukciju goveda. Nastavak OVDE.
Prevela i prilagodila
Katarina Šolaja
April 2022