Često se ističe da vrhunska genetika vodi ka većoj profitabilnosti u govedarstvu. Iako je to tačno, u praksi se neretko zaboravlja da genetika sama po sebi ne garantuje vrhunske rezultate.
Poslednjih nekoliko godina imao sam priliku da radim sa farmama koje su uz kupovinu robota za mužu po prvi put počele da koriste i softvere za menadžment stadom. Ti softveri (Horizon – Lely, DelPro – De Laval, AFI – Follwood, DairyPlan – GEA) su svakodnevni izvor velikog broja podataka sa kojima, do sad, te farme nisu baratale. Istovremeno, iste farme počinju da koriste genomsku analizu kao selekcijski alat, i mi po prvi put dobijamo precizan uvid u to šta te životinje mogu da proizvedu i postignu za života, pre nego što uđu u laktaciju. Na taj način, po prvi put, stvorila se prilika da se se te informacije ukrste i da se na tim farmama napravi presek. Prirodno je da me je pre svega interesovalo, koje će rezultate postići genotipizirana telad u realnim uslovimana farmi, kada počnu da proizvode mleko u odnosu na rezultate genomske analize. Kako se dosta jednostavnom računicom iz genomskih analiza može izračunati genetski potencijal za proizvodnju po laktacijama, a pomenuti softveri nakon 60 dana laktacije dosta precizno modeliraju predviđenu proizvodnju – bacio sam se na analizu.
Prva stvar koju sam primetio je da su postojale čitave grupe prvotelki oteljene u kratkom vremenskom periodu čije su prosečne modelirane prve laktacije nakon prvih 60 dana bile dosta niže od onoga što sam očekivao. Intresantno je da sam i pre i posle tih grupa analizirao druge grupe prvotelki čija se prosečna modelirana proizvodnja uklapala skoro u +-75 kg na nivou standardne laktacije. Nakon dublje analize na farmi koja ima vagu koja meri telesnu masu shvatio sam da je sporna grupa prvotelki (4 prvotelke) izgubila u proseku od 70-100 kg telesne mase u prvih 60 dana laktacije. Niti jedna od krava nije imala nikakav klinički oblik metaboličkog poremećaja (ketoza, hipokalcemija, dislokacija). Kada sam proverio njihove ocene kondicije shvatio sam da je dobar deo tih prvotelki u laktaciju ušlo sa ozbiljnim viškom kilograma. Dakle, bez obzira na ne ispoljavanje kliničkih simptoma, te mlade krave su se mučile. Interesantno je to što je većina njih pikove laktacije dostigla tek nakon 140 dana u laktaciji. Šta se ustvari desilo?
Iznad imate prikaz kako izgleda laktaciona kriva kod jedne od spomenutih prvotelki. Prema genomskoj analizi, genetski potencijal za proizvodnju mleka je bio oko 10100 kg mleka u prvoj laktaciji na 305 dana. Ova krava će proizvesti svega oko 8100 kg mleka u prvoj laktaciji, 2000 kg mleka manje od projektovane količine. Naizgled potpuno zdrava, ostala steona 78 dana nakon Double Ovsynch protokola, steonost potvrđena prvi put 113, a drugi put 191 dana laktacije. Ono što upada u oči ja da je najviše mleka proizvodila od 160 dana do 210 dana I to nešto više od 30 kg dnevno. Maksimalna proizvodnja (pik laktacije) se dostiže u periodu između 60tog I 80tog dana nakon teljenja. Ako je proizvodnja 160 dana bila 30 kg, u piku je ova krava trebala da dostigne proizvodnju od barem 40 kg dnevno, a nije. U laktaciju je ušla prekondicionirana, nespremna, sigurno sa nekim subkliničkim problemima. Iz tih razloga je u prvih 160 dana laktacije “izgubila” oko 2000 kg mleka, što je oko 1200 evra manje prihoda za farmu samo od ove krave.
Evo još jednog sličnog primera, prvotelka, oteljena mesec i po dana kasnije, na istoj farmi. Prema rezultatima genomske analize – potencijal za proizvodnju u prvoj laktaciji je projektiovan na 10400 kg za 305 dana. Krava je trenutno oko 215 dana u laktaciji – njena očekivana proizvodnja je 9400 kg. Opet je sa kravom sve naizgled normalno – iz prve steona 78 dana od teljenja nakon Double Ovsynch protokola i to seksiranim semenom. Maksimalna proizvodnja je postignuta 216 dana laktacije, 35.5 kg/dan. U plato odnosno pik je po ovom grafikonu “udarila” tek od 140 do 160 dana – oko 35 kg dnevno. Sve ovo znači da je u period od 60.-80. dana u laktaciji verovatno mogla da proizvede i 45 kg mleka dnevno, da je u laktaciju ušla spremna, dobro ispraćena u tranziciji i u idealnoj kondiciji. Dakle, gubitak proizvodnje od minimum 1000 kg mleka ili ti prihod od oko 600 eura.
Ispod je primer kako obično laktaciona kriva izgleda. U pitanju je krava koja je u prvoj laktaciji proizvela 12438 kg mleka za 305 dana. Danas u drugoj, na osnovu 157 dana proizvodnje softver projektuje ukupnu proizvodnju u drugoj laktaciji od 14770 kg mleka za 305 dana. Krava je dostigla pik laktacije nešto ranije, već oko 40 dana nakon teljenja i u tom period od 40 do 80tog dana je proizvodila više od 62 kg mleka/dnevno u proseku. Nakon 100 dana kriva laktacije pada drastičnije i danas ova krava proizvodi oko 50 kg mleka, dnevno. Laktaciona kriva skoro školska. Ono što je interesantno je sledeće – krava će u obe laktacije premašiti projektovan genetski potencijal za proizvodnju mleka za oko 2000 kg. Zato što je u laktaciju ušla dobro pripremljena, nije bila debela, nije izgubila mnogo na telesnoj masi u prvih 60 dana od teljenja. Dakle, ova krava će prihodovati 2400 eura više u prve dve laktacije od onoga što smo origanlno projektovali.
Rad “Phenotypic and genetic relationships of common health disorders with milk and fat yield persistencies from producer-recorded health data and test-day yields” se bavi odnosom između zdravlja krava i načina na koji one proizvode mleko tokom laktacije. Cilj istraživanja bio je da se razume da li i kako različite bolesti utiču na tok proizvodnje mleka, odnosno laktacionu krivu, kao i da li postoji genetska povezanost između bolesti i tzv. persistencije laktacije. Istraživanje je sprovedeno na velikom broju holštajn krava sa komercijalnih farmi u Sjedinjenim Američkim Državama, koristeći stvarne podatke koje su farmeri beležili o proizvodnji mleka i pojavi bolesti. Autori su posebno vodili računa da persistenciju izračunaju tako da ona ne zavisi od ukupne količine mleka, već isključivo od oblika laktacione krive, odnosno od toga kako se proizvodnja menja tokom vremena.
U radu su analizirane najčešće bolesti kod mlečnih krava, kao što su mastitis, metabolički poremećaji poput ketoze, hipokalcemije i dislokacije sirišta, reproduktivni problemi i hromost. Mastitis je dodatno podeljen na onaj koji se javlja u ranoj fazi laktacije i onaj koji se javlja kasnije, jer se pokazalo da vreme pojave bolesti ima veliki značaj.
Rezultati su pokazali da bolesti koje se javljaju odmah nakon teljenja, naročito metabolički i reproduktivni poremećaji, često dovode do veće persistencije laktacije. To ne znači da su te bolesti dobre, već da one menjaju tok proizvodnje mleka. Krave koje se razbole rano obično imaju sporiji rast proizvodnje i niži pik laktacije, ali kasnije sporije gube mleko, pa njihova proizvodnja duže traje. Suprotno tome, mastitis koji se javi u kasnijoj laktaciji ima negativan efekat, jer dovodi do bržeg pada proizvodnje i lošije persistencije.
Zanimljivo je da su krave koje imaju veću perzistenciju laktacije u proseku ređe obolevale od mastitisa, posebno od mastitisa koji se kasnije pojavio u laktaciji. Ovo ukazuje na to da stabilnija proizvodnja može biti povezana sa boljim zdravljem vimena, iako to ne važi u istoj meri za sve vrste bolesti.
Kada je u pitanju genetika, autori su utvrdili da većina bolesti ima relativno nisku naslednost, što znači da na njih u velikoj meri utiču uslovi držanja, ishrana i menadžment. Ipak, pronađene su jasne genetske veze između nekih bolesti i persistencije. Geni koji povećavaju verovatnoću pojave bolesti u ranoj laktaciji često su povezani sa genima koji utiču na veću persistenciju. To znači da selekcija krava samo na osnovu stabilnije laktacione krive ne mora nužno automatski rezultirati dobijanjem zdravijih životinja.
Da zaključim. Skoro sam negde pročitao da je na početku laktacije svaka krava bolesna, da je tada njen metabolizam mnogo opterećeniji nego što se to na njoj vidi, ali je tada i daleko najprofitabilnija. Stoga, priprema krava za laktaciju, tranzicioni period, pravilna Ishrana, kontrola kondicije i komfor će značajno uticati na rezultate koje postižete u prvoj i u svakoj sledećoj laktaciji. Rad o kome sam pričao, ne uzima u obzir subkliničke oblike ketoze ili hipokalcemije, kroz koje po najnovijim istraživanjima, u prvim nedeljama laktacije prolaze od 40% do 60% svih krava u SAD. Pomozite kravama da ispolje svoj puni genetski potencijal dokazanim dobrim proizvođačkim praksama kao što su kalcijumski bolusi i drenčiranje. Ovi proizvodi će kao dopuna dobrom menadžmentu tranzicije, zasušenja i ishrane značajno olakšati vašem stadu da se izbori sa najstresnijim delom laktacije – prvim nedeljama nakon teljenja.
Vladan Ćirić
Februar 2026
