Uvođenje genomske selekcije u svakodnevni život je za posledicu imalo značajan uticaj na čitavu industriju proizvodnje mleka u Kanadi. Najveće promene su se, logično, dogodile u delu industrije koji se bavi veštačkim osemenjavanjem (VO).
Kako bi ostale konkurentne na tržištu, kompanije za VO su morale da prihvate i da se prilagode novom načinu genetske selekcije – genomskoj selekciji. U tekstu na CDN-u (Canadian Dairy Network) upoređeno je korišćenje mladih bikova na kanadskom tržištu pre ere genomske selekcije (2004 – 2009) sa onim što se dešava danas i mi ćemo danas to analizirati.
Grafik 1 nam govori da se prosečan godišnji broj mladih bikova holštajn rase čije je seme prodato na tržištu Kanade nije značajno promenio od 2004. Međutim, genomska selekcija je dovela do porasta broja bikova koji su rezultat embrio transfera ili manipulacije embrionima (sa 78% na >90%). Skraćenje generacijskog intervala zbog korišćenja mladih životinja kao roditelja potencijalnih bikova za VO i junica kao embrio donora, je posledica povećanja pouzdanosti genetskih procena zbog genomske selekcije.
Grafik 1: Broj mladih genomskih bikova holštajn rase na tržištu u Kanadi i procenat bikova iz embrio transfera ili manipulacija embrionima
Grafici 2 i 3 pokazuju pozitivan uticaj genomske selekcije na povećanje prosečnih indeksa ukupne priplodne vrednosti. U periodu između 2004 i 2009, pre ere genomske selekcije, prosečan genetski napredak izražen u LPI za mlade bikove je bio 84 poena, a za Pro$ 142 dolara. Za petogodišnji period od 2012 do 2017 godine, u kojem se intenzivno koristila genomska selekcija, vrednost za LPI je bila 121, a za Pro$ 206 dolara. To znači da će, u proseku, mladi genomski bik dati ćerke koje će u toku svog produktivnog veka zaraditi farmeru 200 dolara više od ćerki bika koji je samo godinu dana stariji.
Grafik 2: Prosečna ukupna priplodna vrednost (LPI) holštajn bikova na tržištu u Kanadi po godinama puštanja semena u promet
Grafik 3: Prosečna ukupna priplodna vrednost (Pro$) holštajn bikova na tržištu u Kanadi po godinama puštanja semena u promet
Kako bi proizvođačima mleka ponudila najkvalitetnije genomske bikove i prilagodila se novonastalim trendovima na tržištu, Alta Genetics je učestvovala u formiranju nove kompanije, PEAK Genetics, koja poseduje 20% najbolje rangiranih ženskih grla na svetu. Ovo elitno stado istovremeno služi kao baza i izvor embriona kako za selekciju novih vrhunskih genomskih bikova tako i za selekciju vrhunskih ženskih linija. Trenutno najbolje rangirane junice, čiji se embrioni ispiraju, su i PEAK MARACA-ET 2971 GTPI, PEAK EUDORA-ET 2956 GTPI, PEAK MARAMAR-ET 2948 GTPI, HOLLERMANN HOMERUN-ET 2946 GTPI, PEAK MADAME-ET 2946 GTPI.
Zaključak
Genomska selekcija je značajno uticala na izgled i strukturu genetskog napretka u mlečnom govedarstvu. Velika potreba tržišta za semenom mladih bikova je uticala na promenu programa selekcije, tako da je danas ukupni udeo semena mladih (genomskih) bikova na tržištu skoro 70%. Povećana pouzdanost genomskih analiza je pomerila selekcione šeme, a era genomske selekcije je uticala na ubrzanje genetskog napretka. Međutim, u isto vreme je došlo do povećanja prosečnog nivoa koeficijenta srodstva u populaciji holštajna. O ovoj negativnoj posledici intenzivne i oštre selekcije možete više pročitati u ovom tekstu. Dakle, genomska selekcija definitivno drastično ubrzava genetski napredak, međutim ta brzina sa sobom nosi i rizike. Danas je više nego ikada važno pravilno odrediti selekcijske ciljeve. Pogrešno određivanje selekcijskih ciljeva sa sobom vuče i odabir pogrešnih bikova, čiji rezultat može biti ubrzano kretanje u pogrešnom smeru. Kako bi izbegli ubrzano “nazadovanje”, važno je da se određivanju selekcijskih ciljeva priđe planski i da se genomski bikovi koriste u grupama od najmanje 3 bika, a idealno je 5, kako bi se izbegli selekcijski rizici koje sa sobom nosi korišćenje bikova sa nižom pouzdanošću testa.
Katarina Šolaja
Vladan Ćirić
Januar 2021