Belgijsko Plavo potiče iz centralnog i severnog dela Belgije. To je rasa velikog telesnog formata, veoma izražene mišićavosti.
Belgijsko Plavo potiče iz centralnog i severnog dela Belgije. To je rasa velikog telesnog formata, veoma izražene mišićavosti. Posebno su muskulozna ramena, leđa i sapi. Leđna linija je ravna, strmih sapi i nežne kože. Ima tanke ali mišićave ekstremitete koji omogućavaju lagan hod. Boja može biti bela, plavo-crvenkasto-siva ili ponekad crna. Rasu karakterše miran temperament, dugovečnost i visoka mlečnost krava za tovne rase. Što se tovnih osobina tiče na prvi pogled je uočljiva takozvana dupla muskuloznost. To je rasna karakteristika, koja počinje da se ispoljava u uzrastu od 4 do 6 nedelja. Sve tovne rase poseduju gen koji kontroliše lučenje miostatina, proteina koji normalno stopira rast mišića, kod Belgijsko Plavog, ovaj gen je mutirao, te se rast mišića ne stopira. Randman može biti i 80%, karakteriše je visok dnevni prirast, i visoka iskoristivost hrane.. Krave su velikog telesnog okvira u prosečne telesne mase od 700-750 kg, visine grebena od 132 do 138 cm, dok bikovi u proseku imaju telesnu masu od 1.100 do 1.300 kg i visinu od 146 do 155 cm. Gravidnost je relativno kratka i traje 280 do 286 dana. Prosečna telesna masa tek rođenog teleta iznosi oko 45 kg. U čistoj rasi se u 80% slučajeva krave tele carskim rezom. Prilikom teljenja krava drugih rasa, koje su osemenjene semenom Belgijskog plavog, telenja su daleko lakša, međutim, treba imati u vidu da se i tada u 3-5% slučajeva porođaj mora obaviti carskim rezom. Mlečnost krava iznosi oko 4.000 kg mleka sa 3,5 % mlečne masti. Dosadašnji rezultati potvrđuju da na svoje potomke koje su melezi prenosi kvalitativne osobine mesa, potencijal prirasta i konverzije hrane, povećava randman za skoro 7%. Zbog ovoga je veoma popularna rasa za meleženje sa mlečnim kravama u Zapadnoj Evropi u cilju dobijanja boljeg tovnog materijala.