Ishrana junica 1

(Cilj i strategija ishrane, metaboličke specifičnosti)

Novi trendovi u ishrani junica su bazirani na osnovama fiziologije životinja i efikasnosti ishrane. Ideja je hraniti ih pravilno i jeftino.

Greška koja se često sreće u ishrani ove kategorije je to da su hranjene onim što ostane nakon pripreme obroka za krave. Ovo je potpuno pogrešan pristup odgoju podmlatka. U ishrani bilo koje vrste i kategorije domaćih životinja najvažnije je postaviti prave ciljeve i napraviti pravu strategiju uvek imajući u vidu profit koji na ovaj način ostvarujemo.

Strategije u ishrani i odgoju junica sa ciljem povećanja profitabilnosti su: Skraćenje vremenskog perioda od rođenja do prvog teljenja i laktacije, smanjenje troškova odgoja vodeći računa da ne dođe do smanjenja proizvodnog potencijala životinja. Ciljevi koje želimo postići su:

  1. Dnevni prirasti od 750-800 gr/dan (Prema normativima iz NRC 2001)
  2. Dostizanje polne zrelosti pre 12 meseci starosti
  3. Prvo osemenjavanje sa 13-14 meseci starosti
  4. Prvo teljenje sa 22-24 meseci starosti, u proseku 23

Merenje telesne mase je najpraktičniji i najčešće korišćeni način kontrole programa ishrane. Telesna masa u vreme prvog osemenjavanja treba da bude 55 posto od maksimalne telesne mase životinje (oko 350 kg kod Holštajna). Telesna masa u vreme prvog teljenja treba da bude 85-90% od maksimalne telesne mase (oko 600 – 620 kg kod Holstajna). Osim telesne mase treba obratiti pažnju i na strukturni razvoj životinja, posebno na telesne proporcije. Dešava se da su junice odgovarajuće telesne mase za osemenjavanje, međutim nisu dovoljno telesno razvijene (npr. niža visina grebena ili kukova I dr.) Ove životinje su u većini slučajeva prekondicionirane i kao takve nisu spremne za osemenjavanje. Uzrok ovakvih situacija je nepravilno izbalansiran obrok, previsoki nivo energije, nedovoljan nivo proteina ili ne odgovarajući bilans amino kiselina. Suština je optimizacija obroka za odgovarajuće dnevne priraste. Na ovaj način obezbeđujemo maksimalno iskorišćenje proizvodnog (genetskog) potencijala životinja u toku laktacije.

Da bi razumeli nutritivne potrebe životinja, prvo moramo razumeti način na koji funkcioniše njihov metabolizam u različitim fazama odgoja. U prvoj fazi, koja obuhvata period od zalučenja do ulaska u pubertet, skoro sav prirast životinja će biti mišićni, shodno tome logično je da su obroci sastavljeni sa višim nivoom proteina a nižim nivoom energije. U drugom periodu, od ulaska u pubertet do prvog parenja, potreban nivo proteina opada, istovremeno rastu potrebe u energiji. Pravilna ishrana mikronutrijentima (minerali i vitamini) je od velike važnosti u ovom periodu, pomaže u stabilizaciji ciklusa i pomaže životinjama daostanu steone. U trećem periodu, od parenja do teljenja, rast životinja je sve manje strukturni i mišićni. Zbog toga obroci za ovu kategoriju životinja treba da budu manje “koncentrovani”, sa nižim nivoima proteina i odgovarajućim nivoom energije. Dva meseca pred teljenje, nutritivne potrebe junica se generalno povećavaju zbog intenzivnog razvića ploda i vimena.

Nastavak sledi…

februar 2017. godine Vladan Ćirić

SLEDEĆI TEKST