Ishrana junca 2

U prvom delu teksta o ishrani junica bavili smo se ciljevima, strategijama odgoja i funkcionisanjem metabolizma junica. Sada će mo se fokusirati na matematičke izraze koji se koriste prilikom formulacije obroka.

Konzumacija suve materije (DMI):

Najbitinija stvar u ishrani mlečnih krava i junica je dobra procena konzumacije suve materije (DMI – dry mater intake). Ako je procena pogrešna, obrok će biti nepravilno (loše) izbalansiran. Zbog toga što skoro svaka formula za određivanje nutritivnih potreba sadrži ili je bazirana na DMI. Kada sastavljamo obrok za krave u laktaciji trudimo se da maksimalno povećamo konzumaciju suve materije, kod sastavljanja obroka za junice, radimo suprotno, ideja je da optimizujemo unos suve materije a ne maksimalno povećamo. Kod mladih životinja smanjuje se svarljivost obroka i brzina prolaza hrane kroz digestivni trakt, ukoliko se povećava unos suve materije.

Preporuke za DMI su:

  • 2,2% od TM (Telesne mase) za junice koje nisu u pubertetu
  • 1,8% od TM (Telesne mase) za junice u pubertetu.

Proteini:

Kada govorimo o potrebama junica u proteinima najnovija istraživanja na Penn State univerzitetu u SAD kažu da je ukupna količina proteina u obroku za junice jako važan faktor u sastavljanju obroka i preporučuju sledeće:

  • 14-15 % ukupnog proteina u obroku za junice koje nisu u pubertetu
  • 13-14 % ukupnog proteina u obroku za junice koje su u pubertetu ili redovno cikliraju
  • 30-35% od ukupnog proteina treba da bude rastvorljiv protein (Neproteinski azot)

Energija:

Potrebe junica za energijom zavise od njihove telesne mase, željenih prirasta i uslova okoline. Dovoljno energije mora biti obezbeđeno da zadovoljimo njihove uzdržne potrebe i potrebe za rast.

  • Uzdržne potrebe podrazumevaju, količinu energije koja je potrebna za normalno funcionisanje organizma i metabolizma. Dnevne potrebe se računaju na sledeći način NEM = 0.3489*TM0,75
    Izražava se u MJ (mega Džulima)
    NEM – Neto Energy maintenance (neto energija uzdržne potrebe)
    TM – Telesna masa junice
  • Potrebe za rast podrazumevaju količinu energije koja je potrebana da bi se ostvarili željeni dnevni prirasti. Dnevne potrebe se računaju na sledeći način NEG = 22.6710*(Trenutna TM/ Max TM) 0,75 * DP1.1
    Izražava se u MJ (mega Džulima)
    NEG – Neto Energy growth (neto energija za rast)
    Max TM – Telesna masa odrasle jedinke
    DP – Željeni dnevni prirast (750-800 g/dan)
  • Ukupne dnevne potrebe u energiji NE= NEM + NEG
    Izražava se u MJ (mega Džulima)

Dodatne izmene nivoa energije u obroku treba praviti u odnosu na uslove u kojima se trenutno nalaze životinje. Na primer – visoke temperature, hladno vreme, izloženost vetru, vlažni i blatnjavi uslovi zahtevaju povišen nivo energije u obroku. Ako je ishrana uključuje pašu, u zavisnosti od toga koliko je daleko pašnjak, da li je brdovit ili ravan teren pašnjaka, potrebe za energijom se povećavaju.

Vlakna (NDF I ADF)

Što se vlakana tiče, u ishrani junica njihova zastupljenost I međusobni odnos ne igra tako važnu ulogu kao u ishrani krava u laktaciji. Tradicionalno junice su hranjene kabastim hranivima sa visokim sadržajem celuloze i niskim sadržajem energije. Danas kada koristimo principe precizne ishrane junica o kojima sada govorimo,a koje podrazumevaju daleko niže nivoe celuloze u ishrani junica. Jedini opšte prihvaćen standard je da obrok mora sadržati najmanje 19% NDF-a, da bi se izbegli problemi u funciji rumena i metabolizma životinja.

Minerali i vitamini
Potrebe u mineralima i vitaminima za ženski priplodni podmladak (NRC 1989)

Što se mikronutrienata tiče, za svaki relevantni mineral i vitamin postoje preporuke. Nećemo ih sve navoditi zbog toga što su svi proizvođači danas u mogućnosti da kupe gotove premikse. Međutim kod nas postoji kultura korišćenja premiksa kojima se retko gleda sastav. Nisu svi premiksi istog kvaliteta i obično (ali ne uvek) razlika u ceni odražava tu razliku u kvalitetu. Jedini pravilan pristup je pročitati i prostudirati deklaracije na svakom premiksu. Obratite pažnju na preporučenu količinu, sadržaj vitamina A,E i D.

Zaključak:

U ovim tekstovima su date samo osnovne smernice o nutritivnim potrebama junica. U praksi stvari drugačije izgledaju, neki obroci na papiru izgledaju fantastično, međutim ne daju željene rezultate. A zašto? Najčešći propusti se prave još prilikom pripreme kabaste hrane. Kvalitet silaže, senaže i sena je jedan od odlučujućih faktora prilikom balansiranja obroka. Kako se hrana za celu godinu priprema u kratkim vremenskim periodima, vrlo je važno pripremiti je na najbolji mogući način sa ciljem zadovoljenja osnovnih postulata struke. Propusta ima i prilikom određivanja hemijskog i energetskog sastava pojedinih hraniva. U ovom slučaju, sav naš “račun” sa papira ili računara pada u vodu, pošto su nam osnove pogrešne. Veliki uticaj na rezultate ishrane ima i sam menadžment ishrane. Posebno način mešanja obroka, da li koristimo ili ne miks prikolicu, kakva je homogenost obroka, da li su ispoštovane smernice u vezi prostora na hranidbenom stolu za svako pojedino grlo, kako su junice grupisane, da li su sve zajedno ili grupisane u zavisnosti od telesne mase, telesne razvijenosti, starosti grla i dr. Ishrana junica je ozbiljan i kompleksan segment proizvodnje mleka, ako selekciju radimo na pravi način, naše junice bi morale biti bolje od svojih majki (mlečnije, zdravije, lakše ostajati steone). Dakle, ulaganjem vremena i novca u ishranu junica ulažemo u našu budućnost.

februar 2017. godine Vladan Ćirić